Prosvetni glasnik

368

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

мета. Стварно наравњање између природњачких и духовних наука још није извршено у вишим (средњим) школама, па ипак се ваља надати, да ће из мирне утакмице међу разним врстама школским напослетку произићи једна виша (средња) једноставна школа, која ће доиста опет давати целокупне основе наше културе. Ова иста тежња за неком једноставношћу оиажа се напоелетку и код академске наставе 1 . Тенденција, да се стручне школе, као академије за марвено лекарство, за пољску привреду и шумарство итд., или придруже университету или с друге стране да се у план предавања таквих завода све више уносе предмети са општом вредношћу за образовање, јасно показује, да барем има за тај тип уређења један правац развитка заједнички свима врстама великих школа. Ну оно, што све њих одликује насунрот нижим ступњима завода за образовање и што се мора узети као специФично обележје сваке велике школе, према коме се може одлучити, да ли неки завод заслужује или не заслужује име велике школе, то је спајање и слобода уче-ња и научног испитивања, које мора владати онима што уче и онима што се уне. Велика школа данас није више место, где треба да један утврђени „консум (одређену количину) наука" проФесори предају, а студенти уче; као своју најотменију задаћу наши великошколски наставници треба управо да сматрају слободно научно испитивање и увођење својих ученика у самосталне научне радове. „Зато што университет хоће да своје ученике васпита не за аутомате и оруђа без своје воље већ за људе, који слободно мисле, и за характере, због тога је баш само научно исиитивање најбоље и најважније номоћно средство настави" 2 . Духовна аутономија учитеља и ученика мора се наравно показивати и у организацији велике школе. Ма да се и университет одржава ради државе, ипак зато никада не сме да се злоупотреби на једностране политичке смерове. Како даље о подобности научника могу одлучивати само научници, треба при попуњавању проФесора увек питати Факултете. Јединственост положаја университетског проФесора, којије као такав ипак државни чиновник, јесте најјаснији израз у систему позивања, кога се ваља строго држати. А у слободи наставе одговара као нотребан корелат, слобода учења код студената, и као једна страна њена може се схватитиињихова слобода кретања. Данеко не буде везан ма каквом принудом за један одређени ток наставе, нити да је у избору предмета ограничен спољашњим обзирима, да се сме држати једино свога дара и потреба, које су у самој ствари, то се сме сматрати као најлепше право младежи што се учи. Ну у исти мах ово 1 Упор. за даље: "^ипсИ, Кез^геДе гиг 500 јаћпдеп <1ег Шш-егаШ Бе1р21§, где је дат понеки драгоцен придог питању о организацији великих школа и њиховој историји. 2 ]?е8 <;ге(1е, стр. 28., упор. и стр. 19. и даље.