Prosvetni glasnik

НАСТАВА И КУЛТУРА

369

право значи најприснију обавезу, да се сами даље образују и да даље самостално раде на ономе, што им је предато, слобода учења и за великошколца опет дакле утиче у сдободу научног испитивања и стварања: морална аутономија и рад на даљем развијању духовних добара јесу веза, која спаја учитеље и ученике свих врста ведиких школа. Ну слободно свесно самоодређивање личности и продуктивни духовни рад остају последња сврха и највиши израз свакога истинског образовања.

ШК01А И ЖИВОТ

I У сва времена питање о односима између Школе и Живота изазивало је код моралиста велико одушевљење. Још су стари окривљивали тежњу Школину да сматра саму себе као свршетак и крај свога позива, а не да се сматра као средство. Шп всћо1ае, вели једна стара изрека, зеб, уИае Лгзсгтиз. КаћеШз и МопШ§пе претрпавали су својим сарказмима Школу која је умела да ствара само ђаке а не и људе; и Еоиззеаи препорођује педагогију, означивши јој одлучно за циљ и свршетак, не више наставу, већ живот. За паших дана, ови су принципи, с великим надметањем, истицани, развијани, брижљиво проучавани. Па, ипак, стално ее још и сад чује критика: Школа, вели се, припрема за испите, за стечајеве, нринрема изложбу књишког знања, више но што припрема за живот. Погледајте ово дете које је врло добро изговорило и рецитовало своју лекцију из геограФије, из рачуна, из историје. Погледајте га само, кад је ван Школе, пред живим стварностима: пред њим се пружа земља, коју уме, напамет, да опише; постави му се аритметички проблем, сличан оним проблемима, чију је оно теорију већ научило; догађаји се развијају, везани за оне о којима говори његова настава из историје. И, ово дете, за које се мисли да има кључ овога света, у том свету оно се не осећа да је код сво.је куће: то дете не познаје, у њиховим стварним облицима, лица и ствари, за ко.је је тако победоносно асимилисало педагошки симбол. Шта је оно, у главном, научило? Много речи, неколике идеје, врло мало Факата, као што су она, у које га живот баца. Наградите га одличијама, дипломама, похвалнпцама; али, ни за тренутак не иомислите, да се њим користите, и да га употребите: то је само добар ученик, то није човек. Што се тиче моралног васпитања, резултат је, веле наши оцењивачи, сасвим аналог. И поред огромних напора које чини Школа, да би надмашила, у својој делатности, СФеру расуђивања, и да би се до-