Prosvetni glasnik

964

ПГОСВЕХНП ГЛАОНИК

лосрдан, лисичје ћуди, ташт, лажне снисходљивости. тврдица, грабљивац, човек који се храни белим и црним луком, прасом и који није бањску воду; Франачки краљ, нанротив, носи лепо отишану косу, обучен је у одело, ни најмање слично женскоме оделу, има шешир, воли истину, не мисли па превару, када треба милосрдан је а опет у згодно време строг, увек у истину снисходљив, никада шкрт, не храни се белим и црним луком и прасом, да би штедео животиње и продавао их, а добивени новац згртао на гомилу. Лиутпранд толико мрзи цара НићиФора да му подмеће и таке побуде, које је тешко претпоставити код иоле бољега владаоца. Лиутпранд, наиме, каже да је НићиФор умео да искористи глад, која тада владаше у Византији, па је раније јеФтино купљено жито натуривао но двосгруку цену својој во.јсци, коју је тобоже тога ради и био мобилизовао 58 . Говорећи с ниподаштовањем о грчкој војсци, помиње Лиутпранд како су у време Отонове опсаде Барија 300 Маџара провалили све до Солуна, те онде заробили 500 Грка и одвели их у Угарску. Друга опет чета Манара, охрабрена успехом оне прве, провалила је у Маћедонију, недалеко од Цариграда (ћаис! 1оп§е СопзЂаМтороН т МасеЛоша). Том приликом заробише Грци40 Мацара, које је сада цар НићиФор обукао у скупоцено одело, па пх води собом као телесну стражу у Сирију. И ако је 27 јула 968 цар НићиФор у УмбриЈи доиустио Лиутпранду да се врати у Немачку, с његовим новратком није ишло лако. Чим је, наиме, Лиутпранд дошао у Цариград, доставиомује ушкопљеник патриције ХристоФор, који је заступао цара у државној управи, да не може кренути кући, јер су Сарацани затворили номорски а Маџари сухоземни иут. „Све то, кличе болно Лиутпранд, била је чиста лаж". Пред његов конак беше постављена стража, тако да није могао макнути оданде. Једино је допуштен био излазак његову кувару. Како овај није знао грчки него се с Цариграђанима споразумевао једино знацима и мимиком, куиовао би он за четири гроша оно што би други добио за један. Лиутпрандови стражари били су чак толико сурови, да су побацали зачине, хлеб, вино и воће, које беше послао један од Лиутпрандових пријатеља. У такој муци и невољи живео је Лиутпранд с пратњом до 2 октобра 968. Празник Велике Госпојине 968 остао је у живој успомени епископа Лиутпранда. Тога дана стигоше посланици папе Јована XIII. с писмом, у коме је папа молио грчкога цара НићиФора да склопи сродничке везе и пријатељство с римским царем Отоном. Грчке великодостојнике страховито је непријатно дирнуло што се НићиФор назива само грчким царем а Огону што се даје

58 ГлиЈргапсН ^Јв ^&Ио М6. 88. III. р. 357.