Prosvetni glasnik

ЧАСТАВА И КУЛХУРА

965

титула римскога цара. Папски посланици беху одмах бачени у затвор, а писмо папе отправљено цару НићиФору у Месопотамију. Када је царев одговор стигао, позван беше 17 септембра Лиутпранд у двор, да му онде иатриције ХристоФор саопшти какву је увреду папа нанео цару НићиФору, назвавгаи га само грчким а не римским царем. Патриције ХристоФор и присутна три грчка достојанственика хтели су силом да изнуде изјаву од ,1иутпранда да је напа Јован XIII. простак коме нема равна, ну Лиутпранд се пожурио да изјави како он не мисли тако. 59 „Зар папа не зна, говорили су даље узбуђени Грци, да је св. Константин преселио овамо царски скиптар, читав сенат и читаво римеко витештво, оставивши у Риму само слуге, рибаре, мале трже, копилад и робље? Не би папа никада ово нанисао да га није на то навео твој краљ" 60 . Лиутпранд је, да умири Грке а свој положај да олакша, врло згодно умео да оправда папу. Он је истицао како се на Западу добро зна ко је све с царем Константином прешао у Цариград. Ну како су Грци променули језик, обичаје и одело, мислио је папа да Грци исто тако мрзе !■ име Римљана као и твихово одело. 61 „У будуће пак, ако бог да здравља, показаће се промена у првим гошским иисмима, која ће почињати с речима: Јован, папа римски, НићиФору, Консгантину, Василију великим императорима Римљана и узвиптенима". И ако су Грци задовољни били тумачоњем Лиутпрандовим, инак су му пред пут напакостили. По налогу патрипија ХристоФора претре^ен је био читав пртљаг Лиутирандов, па му је том приликом одузето 5 комада пурпурнога ткива, које беше забрањено изнети из Цариграда. „Каква срамота, какав покор! кличе љутито Лиутпранд. Зар да се мекушци и женски мушкарци с пространим рукавима, женским канама и велом, лажљивци, ушкопљеници и лењивци смеју облачити у пурпур а да не смеју јунаци, храбри и рату вични људи, прожети вером и милосрђем, богобојажљиви и пуни сваке врлине!" Узалуд је Лиутпранд \ протестовао, узалуд се позивао на цара НићиФора, који му је на растанку допустио да купи нурнурне материје за извоз, узалуд је истицао како је за владе цара Константина VII. ПорФигенита понео собом још више пурпурне материје за потребе цркве —све то ништа није помогло. „Цар Константин, говорили су између осталог Грци, био је доброћудан човек, који је непрестано пребивао у палати, гледајући да на тај начин (попустљивошћу) стече себи пријатеља код народа" б2 . 39 8ес1 рара, аисИ, ашп1. ошпшш ћошхпит з4о]нНог, астше, (Исеге, (Исего У18, поз^ие 1(1 ргоИ(;етиг. А* едо: N011 п! ајо (Нп(1. 358). 60 №ш(1иа1п Ше (т.ј. пана) ћос 11181 4ш зи^езИопе вспћегек ге§18; (1ћп1.) 61 .. ае(Ј фпа Нп^иаш, шогев уез^ездие тиЈазИз, ри^ауЦ вапсЉзЈтиз рара, Иа уоћ18 (ИзрИсеге Котапогит потеп, 81си1; е1 уез1ет (ПлД.) 62 Сопз4а (;ши8, т^ишп!, 1трега1ог, ћото 1ет8, 1п ра]а41о тапеиз регре(;ио ћшизтосИ гећиз атмаз 81ћ1 паИопез еЉсега^ (1ћ1(1.) иросветни гласник, II кн>., 10 св., 1913. 65