Prosvetni glasnik

906

ПРОСВЕТНН Г.1АСНИК

Тако је, дакде, Лнутпранд, без пурпурне материје кренуо 2 октобра у 4 часа по подне галијом из Цариграда, „некада т;шо богатог и напредног, а еада изгладнелог, кривокдетног, лажљивога, невернога, грабљивога, лакомога, шкртога и таштога града." Лиутпранд не каже где се с лађе искрцао, него вели да је 49 дана јахао с муком на магарцу док није стигао у Наупакт, који лежи у провинцији Никополис. Лиутнранд је лађом могао доћи до Солуна, па одатле најкраћим путем (т.з. У1а Е§паИа) до Дрпча, али како овај пут због Словена није био сигуран, ударио је он, дакле, заобилазним путем иреко Л.епанта. После великих мука и невоља стигао је Л.иутпранд шестога децембра у Л.евкаду, где га је тамошњи епискон, ушкопљеник, дочекао веома негостољубиво. Нз Левкаде кренуо је Лиутпранд 14 децембра и стигао у Крф 18 децембра, где га је заповедник острва, Херзонац Михаило, држао интернирана све до 7 јануара 969, докле није дошао налог од коморника Леона из Цариграда да га пусти да путује даље. Па и тада морао је Лиутпранд искупити слободу по цену једне скупоцене простирке, ко.ја је вредела једну фунту сребра. Проклињући заповедника КрФа, Михаила, нрекида Лиутиранд изненада свој извештај. Не знамо како је Лиутпранд даље нутовао, али је сигурно да се негде с иролећа 969 састао с царем Отоном I. Цар Отон, вндећи да мисија Лпутпрандова није успола, ировалио је с војском поново у Апулију, али и овога пута без успеха. Оставивши ПандулФа „Гвозденглаву" да даље ратује с Грцима, вратио се у Гим, гДе у његовој околини видимо у мају 969 и епископа Лиутпранда. Када је крајем 969 цар НићиФор пао као жртва војничке завере, 63 нови цар Јован Цимисхес одмах на почетку владе имао је пуне руке посла с руским кнезом Свјатославом, који свом снагом тежи да се утврди у непосредном суседству Византије, између Дунава и Балкана. 64 Због тога је цар Јован вољан био да изиђе на сусрет жељама цара Отопа. Ну овога нута преговоре није водио Лиутиранд него надбискуп Келна Геро, који такође није ножњео особита успеха. Капуа и Беневент остадоше Немачкој, а Апулија и Калабрија Византији. Тако је, најзад, ТеоФана, ћерка Гомана II. упућена била на Запад, те венчана с Отоном у цркви св. Петра у Гиму 972. Но свој прилици да је на тој свадби учествовао и наш Лиутпранд, који се још у јуну 972 помиње као жив. Шта је даље с њиме било не зна се, али је сигурно да га почетком 973 већ више није било у животу. Са њиме је, нема сумње, сишао у гроб један од најдаровитијих писаца западне Европе у десетом веку.

63 1,еош8 Б1асош Шв1опае V. 8. р. 89 64 ор. сИ VI. 103 вад.