Prosvetni glasnik

ПАСТАВА И КУЛТУРА

985

табор истина увек био већи од броја његових присталица. Но ти спорови водили се у главном око начелног схватања, и ту једино објективни стручњаци имали би да реше јесу ли напади вазда били оправдани и да ли се одбрана показала успешна. Али што Габриелу Тарду не могу да споре ни људи који заступају крајње супротно гледиште, то је необична ширина његова научног видика, јака философска спрема и велика нроницавост духа. Сем тога, по стилу пуном слика и оштроумних поређења, његови научни радови имају и књижевне вредности: он је многе ствари умео не само да осети као уметник него да их уметнички и каже. Са таквим особинама дао је неколико духовитих решења друштвених проблема, што показује и студија о јавном мњењу и штамгш, на чије излагање одмах прелазимо. * Прво што треба учинити кад се приђе изучавању нредмета о коме се иначе доста говори, то .је да се пречисти вулгарни појам који о томе кружи у свакодневном разговору људи непосвећ«них у ствар. Габриел Тард нашао је да се под именом јавног мњења разуме много тога што наука треба да одвоји. У научном смислу, оно је скуп судова о појавама и иредметима који у одређено доба важе као савремени. Та Ћише мање логична целина избија у једном тренутку на површину јавног живота, и пошто неко време заокупи сву пажњу друштва, уклања се да начини места другој. У мњењу преовлађује дакле мисаони елемент; жеље, страсти и скорашње навике образују општу или заједничку вољу, што чини засебан појам. Пошто је овако пречишћен садржај, на реду је да се ограничи обим јавног мњења. Заједнички дух, или како неки хоће друштвена свест, цепа се у три саставна дела, међу којима стално траје узајамно оспоравање граница и вечита борба о превласт. Прва по старешинству је традиција, консервативна сила која вуче натраг и представља у скраћеном изводу јавно мњење ранијих покољења. Она има да буде најмања потребна мера наслеђа из прошлости, да се ограничи на предрасуде зване спасоносним, у колико су неопходне за одржање савременог друштва и непрекидну историјоку везу нараштаја. Овај традиционални елемент, сталожен у дну наше душе, има у нама јачину инстинкта, пошто је најдубљи, најчвршћи слој друштвене свести, и строго националан. — Ум је скраћено име оног чиниоца од кога потиче иницијатива за промене у смислу напретка. Огледа се у личним судовима одабране мањине која мисли, ван гомиле је, те враћа у праве границе струју народног живота и управља њоме. У почетку црквени сабори, затим филозофи и научници по свеучилиштима, најпосле судска већа правника, — ето установа и лица помоћу којих ум долази до утицаја у друштву. Данас, овоме би требало додати народну скуп-