Prosvetni glasnik
136
ПРОСВЕТНИГЛАСНИК
Ево одговора: Ниједно, 10; 1 дете, 4; 2 детета, 6; 3 детета 163; 4 детета, 179; 5 деце, 55; више од 5, 63. Једно друго питање: „Ако бисте имали какво занимање или кариеру, да ли бисте били мишљења да се удајете и да имате деце кад бисте сусрели жељенога човека?" Одговори: да, 235; не, 302. Бракови без деце, 26. Најзад, ово питање: „Кад не бисте могли у исти мах да наставите своју кариеру и да се удате, шта бисте жртвовали ? Одговори: кариеру, 522; брак, 51; неодређене, 22. Г-ђа Гарулд, коментаришући одговоре на своја питања, додаје да је тешко, цифрама, дати сва обавештења која се налазе у одговорима. Тако за питање постављено о броју жељене деце, многе ученице су одговориле : једно или два; али су често додавале: „Ја бих била срећна да их имам више кад би ми мој приход то допуштао". „Већина међу њима, каже она, очекујући могућу удадбу, имају намеру да предузму ма какав посао. Врло мало њих желе да живе као паразити на свом огњишту, ако то могу да избегну. Ипак, већина би их напустила свој посао, сматрајући да им факт бити супруга и мајка, ако је та дужност савесно испуњена, не оставља снаге ни довољно времена за друго." Један други значајан факт је да готово све постављају извесне услове за материнство. Оне не желе „што је могуће више деце", већ онолико колико могу да их пристојно однегују. Г-ђа Гарулд, у својим коментарима, примећује да је садашња гимназисткиња, у опште узев, мање противна браку и материнству но девојка од пре петнаест или двадесет година. Она тражи узроке томе у патриотској, економској и научној пропаганди која се водила код девојака, у напрецима медецине који су учинили материнство мање болним и мање опасним, у ширењу наставе која је направила од гимназисткиње, у место једнога усамљеног интелектуалног феномена, обичан тип девојке. С друге стране, добре намере данашње девојке познају једну нову препреку у скупоћи живота и садашњим економским условима, који чине мучнијим него некад факт основати и подићи породицу. Једна аревара на испиту врелосши пред судовима . — 1 Лањске године, осам младих Француза, кандидата за матуру, успели су да добију за 1200 франака, од једног чиновника Државне Штампарије у Паризу, текст разних писмених задатака који су требали да се даду тога испитнога рока, и затим су изашли на испит. Међутим, превара је била откривена, једна истрага наређена, и осам криваца предстали су ту скоро пред суд за децу, који је први пут имао да суди за сличну ствар. Главни организатор преваре био је осуђен на шест месеци затвора и 3000 франака глобе; остали су били осуђени на казне које варирају од 1000 франака глобе до три месеца затвора и 2000 франака глобе. У пркос преваре, петорица кандидата били су одбијени с испита; што се тиче остале тројице, разуме се да је њихов испит поништен.
Одгонорни уредник.
С. ШТРОВИЋ
Држав иа Штамиариј а Кралекине Срба, Хрвата и ( '.твенацн, Београд.