Prosvetni glasnik

10*

Позоришта у Југославији

139

њавање тешкоћама да се у извесним пограничним крајевима подигну наша национална позоришта. На пример Банат и Бачка имали су сталне походе добрих мађарских трупа. Исти је случај био са добрим немачким позориштима у словеначким крајевима. Исто се тиче и Далмације: она је од увек била размажена честим гостовањем најславнијих италијанских уметника. Зато се данас мора обратити озбиљно пажња, при организацији позоришта на тим странама. Интереси национални, уметнички и социјални захтевали су дакле да се ово хаотично стање рашчисти од првог дана слободне и уређене Југославије. * Одмах се помишљало на доношење једне законске Уредбе за сва позоришта у земљи. Срећом то није одмах извршено, јер би једна геометриски замишљена организација чак и у најсавременијем духу морала бити врло несавршена. Тек данас, иза дуже студије и са већим искуствима постигнутим приликом организовања појединих позоришта, томе питању може се прићи поуздано. Према потребама које су већ посведочене постојањем појединих позоришта пре рата, и према потребама нових размера земље и нових националних граница, у току ове године рада утврђене су већ три категорије позоришта: а) Три велика средишна Народна Позоришта у Београду, Загребу и Љубљани, као државне установе у потпуној државној финансијској администрацији. б) Обласна (покрајинска) Народна Позоришта у великим градовима: Скопљу, Новом Саду, Осеку, Сарајеву, Сплиту, Марибору, на Цетињу и у Суботици, као аутономне установе с ограниченом државном помоћу, под надзором Министра Просвете. в) Путничка и градска позоришта чије области кретања засад нису утврђене. Од три данашња средишна државна позоришта, само је Београдско и пре рата било потпуно државна установа. Хрватско Земаљско Казалиште сматра се као потпуно подржављено тек од 1 јуна ове године, то јест од потпуног уласка свим својим приходима и расходима у државни буџет. Али је и оно у главном задржало свој особено стари тип администрације, који ће се реформисати тек с новим законом. Сличан је случај са Словеначким Народним Гледалиштем у Љубљани, које је две године радило као приватно предузеће Позоришне Консорције, састављене од родољубивих уписника — љубитеља позоришта. Последње године оно је уживало само државну помоћ, а од 1 јуна ове године и оно је постало потпуно државна установа. У сва ова три велика позоришта постоји драма и опера. У Београду и Загребу драма и опера изводе се у једном дому, што је у