Prosvetni glasnik

141

По броју остаје још велики број глумаца — преко 150 — нигде неупослених; по вредности једва да их се трећина може употребити у позоришном послу. Уз ту трећину, биће још двадесетак савеснијих старих глумаца који заслужују да се о њима води, ако не уметничка брига, свакако социјална. Они се могу употребити на ситније административне послове при позориштима, или у опште у јавној служби. Они су сасвим природно намењени за службе контролора забава и спектакла у опште, баш при данашњим финансиским управама које наплаћују таксе, било у монополу биоскопа кад се он уведе — свакако што пре. Никаква јавна брига не може бити питање о оном роду особља у данашњим путничким дружинама који представља глумачки звани „лумпен пролетеријат", то јест нерадни и неуредни елеменат који је у позориште дошао ■ само с уверењем да је то једино место на коме се може живети без способности, без рада и без реда. Ројење ових позоришних паразита прилично је било спречено пре рата за кратко време рада у повлаигћеним путничким дружинама. За последње две године они се поново пбчињу множити. Озбиљно уређење путничких позоришта смањиће их потпуно. Из данашњег броја глумаца могу се склопити две, или, с највећом муком, три путничке дружине. Преостатак има да дефинитивно отпадне од позоришта. Али се та реформа у корист и уметности и уметника неће моћи извести радикално све дотле док сами глумци у својој глумачкој организацији не поведу предвидљивију и далековиднију политику будућности. * Рашчишћење затеченог стања потребно је колико ради здраве основе за нову општу позоришну организацију у земљи, толико и за обезбеђење самог глумачког кадра. Само у два досадања стална позоришта, у Београду и Загребу, постоје неки пенсиони фондови за уметничко особље, и то недовољни. Према пројекту који се спрема, најбоље — сталне чланове — државних (средишних и обласних) позоришта, држава ће примити на редовну чиновничку државну пенсију, како је већ сад случај са пенсијама сталних чланова београдског Народног Позоришта. Остали редовни чланови државних позоришта, као и сви чланови градских и путничких позоришта, добијаће пенсију из Позоришног Пенсионог Фонда. Тај фонд постаће из данашњих Фондова у Загребу и Београду, као и из суме коју на ово да Друштво за Народно Позориште у Новом Саду. Једну суму уложиће у почетку држава, као помоћ за основу улога нових чланова Фонда, то јест чланова досадањих не-државних позоришта. Даље Фонд ће расти улозима свих глумаца и свих позоришта.