Prosvetni glasnik

156

Просветни Гласник

то особље сам предложи управама. Само се тим путем има избор потребних снага за извођење музичко-драмских дела. Сва веиика културна средишта имају своје музичке импресарије. Има га и Загреб. И чудна случајност, шеф музичке пословнице у Загребу је Србин из Србије: г. Марковић, који је огромне услуге учинио уметности и публици својим радом. Ми га немамо. Зар није могуће заинтересовати искуство г. Марковића и за нашу, београдску, средину? Ја сумњам да би он, Србијанац, могао остати равнодушан према Београду. А шта би за консолидовање нашег јавног музичког живота значило искуство таквог човека и његове интернационалне везе, није потребно ни наглашавати. О постојању јавног музичког живота у културним средиштима једнога народа може се говорити онда ако у њима постоје установе које служе музичкој уметности: музичка позоришта, симфонијски оркестар, удружење за камерну музику, стручна музичка критика у вези са музички-естетским просвећивањем, певачка друштва чисто уметничког типа и јавно ступање уметника солиста свију врста. И то тек онда ако систем, метода рада и уметнички програм пропаганде за уметност свих тих устакова или појединаца има обележје чисто уметничких намера. Јер није довољно музицирати, већ треба бити способан за музицирање и треба имати много \ куса и уметничког такта, да би музицирање имало благствсрног утицаја на душе ширих пг.рздних слојева. Оргачизација јазног мучичкзг жлвзта зависи од врло сложене администрације. Та адмикистрација треба да буде у рукама стручног, окретног, разумног и за уметност одушевљеног администратора: импресарија. Наш државни центар располаже само делимично — па и ту не увек довољно савршено — са поменутим средствима за одри<авање и развијање јавног музичког живота на здравим и достојним основама. С тога се у нас не може говорити о томе да и ми имамо јавни музички живот, као што га имају културни народи и неки културни центри Југославије. Из тих разлога ми не смемо да кажемо да смо културан народ. у .савременом смислу те речи. Известан интерес за вишу музику појавио се код наше. публике. Дужност је заинтересованих да га прихвате, да се одупру покушајима „трговаца" да тај интерес експлоатишу. Потребно је да се нађе начина и да се званично помогне евентуална акција у томе правцу и код нас. То захтевају сви морални интереси нашега народа, то захтева и наше културно достојанство. МИЛОЈК МИЛОЈЕВИЋ