Prosvetni glasnik

0 Музикалном Васпитавању

155

Музички критичар мора да буде уметник и естетичар. Његова дужност не састоји се само у томе да пропраћа живот у концертној сали или музичком позоришту, него и да чланцима, есејима, студијама и јавним конференцијама додирује, расправља и проучава питања музичке естетике, а све у циљу естетског, што ће рећи музикалног, образовања публике. Не говорити публици само о ономе што је изведено, него јој пробудити интерес и за дела која јој нису извођена, да би се њихово извођење, из естетских и васпитних разлога, изискивало, тражило, то је дужност уметничких естетичара. Ако таква веза постоји између концертне дворане или музичког позоришта с једне стране и публике и естетичара с друге стране, онда се тек сме рећи да је музички живот организован и да се могу очекивати позитивни резултати. Али осим рада естетичара, било критикама, или есејима и конференцијама, и делања репродуктивних музичара у концертној дворани или музичком позоришту, још је потребан, ради, како бих рекао, административне организације јавног музичког живота, и музички подузетник, импресарио. То је Свето Тројство јавног музичког живота. Јавни музички живот има своју пуну вредност онда када је интернационалног обележја и у погледу дела која се изводе и у погледу извођача. Само се у таком музичком животу музички укус публике може потпуно развити и домаћа музичка продукција у њему може да нађе подстрека и узора. Створити такав музички живот може само човек организаторског духа, добар администратор, импресарио, који уз то треба да је од уметничког укуса и поштења. Његове су дужности огромне. Оп треба да познаје прилике средине у којој ради. С обзиром иа те прилике, он треба да зна кога би интернационалног уметника ваљало довести. Тога ради он треба да познаје интернационалми музички живот и да је у сталном додиру са музичком критиком у земљи и свима домаћим слојевима публике. У договору са одговорним музичким чиниоцима, он треба да препоручује ангажованим уметницима програм који одговара средини у коју доводи уметника. Тај програм треба да одговара начелима уметности и уметничким приликама средине. Он треба да је инструктиван и уметнички у исти мах. Импресариова је дужност да води рачуна о одржавању концертних дворана, саграђених по савременим искуствима акустике, о подизању нових, и специјалних за поједине врсте музичких продукција: симфонијске, солистичке, из области камермузичког ансамбла, за хорске концерте. Он треба да буде вођа музичке рекламе, која не сме да буде вашарска, ни управљена на материјалистички интерес. Осим уметника за музичка извођења у концертној дворани, импресарио треба да буде посредник између драмских певача и стручног особља потребног му» зичким позориштима и управе тих позоришта. Он треба да зна и уме пронаћи уметнике у свету, било на захтев позоришних упра.ва, било да 11*