Prosvetni glasnik

О Настави Францускога Језика

157

0 НАСТАВИ ФРАНЦУСКОГА ЈЕЗИКА 1 ) У тренутку када ће се, ступањем на снагу школске француско-српске конвенције која је ту скоро потписана, реорганисати настава францускога језика у Србији на новим основима, хоће ли ми бити допуштено да саопштим мојим српским колегама неколико педагошких размишљања о једном предмету о коме држим да имам неког искуства? Изгледа ми, доиста, неопходно потребно да се настава францускога језика врши, не више према старој граматичкој методи која је била у јеку у Француској пре 1902, већ према једној методи гипчој, живљој, сигурнијој такође и плоднијој резултатима, хоћу рећи директној методи, или, тачније казано, индуктивној методи. 0 изврсности те методе ја бих желео да говорим својим српским колегама; они ће ме извинити ако буде изгледало да им ја дајем покаткад по неки савет; они ће изволети тада да се сете да сам ја, као што се каже, „завукао руку у тесто", јер сам имао велико задовољство да предајем свој матерњи језик три године младим српским ђацима који су били смештени у једном француском лицеју. Нико, мислим, неће оспорити ову претходну тврдњу, да циљ наставе францускога треба да буде стварно поседовање језика. Ван сваке је сумње да млади Срби уче француски да би га лако читали и говорили. Треба да они буду у стању да разумеју брзо питања која им се постављају и да одговарају на њих с лакоћом и сигурношћу; треба, једномречју, да њихови органи слуха и говора буду потпуно свикнути на све гласове францускога. Муђутим, ја питам да ли је такав резултат могућ с методом у којој се, захваљујући дво-језичним речницима и уз велику припомоћ граматичких уџбеника, с муком успева да се састави неколико више или мање коректних фраза. Овде се намеће једна напомена, и ја хоћу одмах да одбијем једну замерку која се често чинила директној методи. Не, идеал у стицању једнога језика није да човек може да наручи себи котлет у ресторану, или да уме да извади железничку карту, и они који држе да директна метода добија само тај резултат из основа се варају. Кад ја кажем да је циљ наставе једног страног језика стварно поседовање тога језика, ја хоћу да кажем да човек треба да буде у стању да изрази своју мисао с лакоћом о свима предметима текућега живота, да буде у стању да издржи конверсацију, да уђе у присан и директан саобраћај с народом Ј ) Један од наших Францускпх пријатеља, Г. Е. Лавал, проФесор гимназије у Апдегз-у, био је добар иослати нам за „ПроСветни Гласник" овај јасни, инструктивни и врло занимљиви чланак.