Prosvetni glasnik

0 Настави Францускога језика

треба знати тако потпуно да њихова употреба не причињава више ни најмању тешкоћу. а) Грамашички план. Искуство доказује да су ти граматички обрти ови, по реду како их треба стицати: Именица и члан, мушки и женски: 1е, 1а, ип, ипе. Глагол е!ге у 3. лицу једнине индикатива презенса. Координативне свезе: е1, ои, тагз. Одречни прилози: пе... раз; пе... т... т. Лична заменица 3. лице једнине: И, е11е. Женски род квалитативних придева. Упитне заменице дие1, дие11е; показне: се (сеђ, сеИе. Множина именица и придева. Множина показних и упитних заменица. — Бројеви. Компаратив (једнакост, надмоћност, нижи ступањ); суперлатив. Четири коњугације, презенс индикатива и императив. Прилози за место ( ои? — Еп а^ап1, аи /опб., ш, и т. д. Предлози за место (сажимања: с1и, с1ез; аи, аих). Одредни додатак ((1и, (1е 1а, (1ез). Присвојне и личне заменице (а тоГ, и т. д.) Личне заменице (промена). Релативне заменице дш, (1оп1, а дш, ^ие (доцније 1е^ие1). Зависне свезе и индикатив {дие, диапс1, з1, рагсе дие). Роиг и инфинитив; роиг дие и коњуктив. II /аи1 дие (коњуктив). Прошло време; трпни придев са аУо!г и е1ге (прва правила о слагању.) Повратни глаголи (помоћни глагол е1ге) у сложеним временима. Футур. Имперфект и аорист (разлика). Погодбени начин. 5/ и погодба. Неправилни глаголи. б) Насшава грамашике. Пошто је овај план обележен, треба га сад привести у дело. Допустиће ми се да се дуже задржим на томе, јер, понављам, директна метода жели да буде строго граматична, али не у смислу у коме се та реч некада разумевала. Доиста, док је стара метода учила граматику на теоријски начин, саопштавала правило и затим га примењивала у вежбањима, нова метода се труди да учи индукцијом, и жели да изведе правило из многобројних примера с којима се дете, тако рећи, играло. Хтети тврдоглаво учити граматику као што се то чинило пре двадесет година, то значи (нека ми се допусти поређење) хтети метнути рало пред волове: међутим, не изгледа да је то добар начин да се оре њива. Треба најпре да професор, непрекидним понављањем коректних одговора на своја питања, утврди у духу ученика главне граматичке форме које су костур језика; треба створити код њега навике корекције,