Prosvetni glasnik

158

Просветни Гласник

чији језик учи. „Текући језик" не мора значити „баналан језик"; и ми желимо да од наших ученика начинимо друго што до келнере и тумаче вагона за спавање. Али, тако исто не треба веровати да директна метода, макар како била противна чисто граматичкој методи, не води никакав рачун о граматици. Хтети учити један језик без помоћи граматике, то би значило хтети зидати кућу од камена, не спојивши га цементом или малтером. Лакоћа у руковању једним језиком није ништа ако нема корекције. Међутим, баш директна метода жели да буде метода строго граматична; она жели да да ученицима добре навике корекције и да их доведе мало по мало до тога да пишу и говоре поштујући граматику, у којој се једним делом кристалисао дух страног језика. Само, директна метода хоће да ради живу граматику, то јест да предаје граматичка правила лагано и поступно, у присној вези с текућим изразима који су као основ и полуга језика. Али, после ових општих разматрања, треба сада ући у појединости методе; видеће се да у њој ништа није остављено с-лучају, да је на против све разложно комбиновано и потанко промерено. Васпитпање органа. Од првога часа, професор говори француски и приморава своје ученике да одговарају на француском, реченицама врло простим, али потпуним. Уво се васпитава на тај начин и учи да схвата брзо све гласове. У исто време, и нарочито, наставник пази на изговор са суревњивом бригом, и не трпи никакву грешку, која би, без тога, убрзо постала навика од које ученик не би могао више никад да се одвикне. Свакога дана, шта више, и за дуго, наставник га натерује да прави вежбања вокализације с гласовима који су најтежи за изговор, служећи се за то већ научеиим речима и изразима: ученик ће подражавати у томе пианисту који, пре но што почне да изводи музичку парчад, прави гаме да би размрдао прсте. Речник. Речи које се уче у почетку су просте, и означавају најпре предмете које дете може видети око себе, или, ако то не, предмете које му професор показује на слици. Предмети у учионици, њихове боје, њихове дименсије, њихови облици, поређење између тих предмета или њихових особина, затим положаји и покрети у разреду, ево каква ће бити тема лекција, за време дугих недеља, јер, овде нарочито, да би се ишло сигурно, треба ићи лагано. Затим долазе имена дана и месеци, најобичнији изрази о годишњим добима, температури, начину да се означи сат, и т. д. У кратко, на крају прве године, ђак већ располаже једним приличним багажем речи и израза, који ће му послужити доцније да стекне друге. Граматика. Тешкоћа је, овде, умети промеравати, ићи од простога сложеноме, једном речју бити методичан. Од почетка треба знати предавати оно што образује скелет фразе, ма које фразе, то јест граматичке обрте који су увек потребни кад се говори један језик, и које