Prosvetni glasnik

Деца „Новинари"

179

вештено о свима значајнијим, често и судбоносним државним питањима. Тиме се помаже и просвећивање народа, с претпоставком да се листови уређују како треба, да су сви такви да могу служити овом узвишеном циљу. Али ма како да је корисно ово продавање новина на број, ипак је врло штетно како је то данас уређено у нас. Новине продају дечаци, а у послеДње време и девојчице од 7, 8 до 12 и 14 година, а то су већином ученици и ученице основне школе и гимназије, а има их већ којима је то и стално занимање. Продавање новина на број по улицама и кафанама само по себи пије рад који треба нарочито изучити. За то не треба ни много труда ни веће умешности, ни особитог стрпљења ни особите окретности, а не треба ни велике снаге ни много памети. Зато и није то рад за омладину подесан, да му се одаје још из ране младости. Према томе време које дечаци и девојчице проведу у овом послу, може се рећи, пропало је. Пропуштени су златни дани кад су ти „новинари" требали да се уче у школи, а ако то неће, не могу или више не требају, онда да се уче занатима или трговачким пословима, којима ће моћи зајемчити себи бољу' будућност. Учењем заната и трговачких послова постају дечаци и девојчице достојни чланови друштва, -јер ће само тако моћи за њ радити, привређујући и себи. Међутим продавањем новина они се навикавају на лак посао, да не улажу више снаге и труда нити пак вшпе памети, и онда је опасност да од њих не посгану људи и жене штетни по друштво. Да не развијамо ову мисао даље, уверени смо да ће се с нама у овоме сви сложити. Зато је врло потребно одузети продавање новина од ове деце ,новинара". Може се наводити да је ово помоћ у невољи. Деца су сиротна, немају можда ни родитеља, и онда је добро да и она што зараде, особито у тешким данима, као за време ратовања, да би се могла исхранити. Али по нашем схватању ни са тога гледишта није то добро. За л^убав физичког одржања не сме се одобрити морално пропадање. А ова деца, поред тога што се не навикавају на системски рад, страдају баш и због тога раног зарађивања. Она се навикавају на лак посао а релативно лепу зараду, па троше много, троше и на оно што није за њих. Кад им доцније треба више, а не могу зарадити, онда ће покушати да до тога дођу ма и на недостојан начин; само неће хтети да се више заморавају другим радом, јер за то се нису ни спремали. При овоме не треба заборавити да ова деца, зарађујући сад, мање или више — свеједно је — кваре се и на тај начин што често без надзора троше своју зараду на коцкање, куповање дувана и др., што је за њих штетно. Зато је боље да ту децу и њихове породице, ако су сиротни и не могу сами да се издржавају, помаже у тешким данима општина, или округ и држава. Ако ли је помоћ недовољна да се та деца могу одржати, онда нека се она упућују на занате, или да служе у че-