Prosvetni glasnik

180

Просветни Гласнпк

ститим радњама и породицама. Није ли данас ошпта повика да у овим временима иема и не може да се добије добра послуга ни по врло велику цену, јер нико неће да служи? И овај разлог је дакле против наших „новинара" деце, Али да наведем још један. Није лепо, па ако хоћете, врло је ружно слушати по улицама вику којом дечаци и девојчице рекламирају наше новине. Често боси, поцелани, трче они по улицама, не ретко с цигаретом у устима, и промуклим гласом буне и плаше радни свет, истичући понеку неистину као чисту истину, која узбуђује и душу нам потреса, било да нам је мила било да је непријатна. Ово не само да је ружно и одвратно, већ, ван сваке сумње, то понижава штампу, која мора вазда бити на достојној висини. То је нешто ориенталски, чега нема на западу, а ми смо и иначе још сувише ориенталци, и баш зато требало би да се отресемо свега што не ваља, што није лепо, иа макар тога имало у других културних народа. Ми морамо истински васпитавати свој народ и одстрањивати од њега све што није добро, што ће бити рђаво семе за бољу будуКност. Тога ради не смемо занемарити ништа, па ни овај естетички моменат који говори против рђавог васпитања деце „новинара", јер се морално упропапгћује место да се подиже знатан број дечака и девојчица, а тиме и несвесно ради против боље будућности наше земље и народа. Деци „новинарима" .требају дакле школа, занат, трговина, а новине им треба одмах истргнути из руку. Новине нека, на одређеним местима, без вике и рекламе, продају немоћни старији људи и жене, а на првом месту војни инвалиди, који су се у ратовима онеспособили за тежи рад. А шта може бити лепше него дати осведоченим јунацима на бојном пољу да остатак дана проведу растурањем новина, које су опет дивно оружје и у миру и у рату? ЉУГ). М. ПРОТИЋ

ИНТЕЛЕКТУАЛНИ РАД И ВОЉА 1 ) I 1) Волети радити. Дубоки разлог због кога треба волети рад, то није страх од могућих казни, — школски затвор је срамота нашег система васпитања нити је то потреба за такмичењем, која делује само на неколико ученика и лако се изрођава у глупаву гордост: то је пре свега радост од стваралачког рада, задовољство од интелектуалног открића, макар како ') Извод пз истоимене књиге Ж. Пајоа; п. „Оцене п Приказе" у опоме броју „Прссветног Гдаенииа".