Prosvetni glasnik
188
Просветни Гласник
по мандату добивеном на прошлогодишњој скупштини у Београду, и разаслао га управама свих средњешколских друштава у целој Југославији, молећи их да га разгледају, измене, допуне, и изјаве евентуални пристанак на њега. Одбор седморице хитао је да, у колико се њега тиче, успе да се пред редовне годишње скупштине изнесе дефинитиван елаборат Статута, како би Скупштине могле дати било свој пристанак било одбијање, далимично или и потпуно. Што се тиче Загреба, одбор седморице успео је послати му нацрт који се могао сматрати, донекле, као први облик једног дефинитивног статута, јер је одбор успео послати за јулску Скупштину свој првобитни текст, измењен према примедбама управе „Друштва Хрватских Средњошколских Професора" и Управе друштва средњешколских наставника за Босну и Херцеговину. Из Љубљане је био добијен — као одговор на послати елаборат Статута : — један, нешто истина неодређен, начелни пристанак. Управа Српског Професорског Друштва није била стигла да достави одбору седморице своје мишљење и, у то време — између 10 и 20 јуна ове године — кад је слао у Загреб поновни, делимично измењен, текст Статута, одбор седморице није могао искористити напомене Управе Срп. Проф. Друштва, јер му оне нису биле познате. Што се тиче Загреба, дакле, њему је, за јулску Скупштину, стигао текст нацрта Статута, са примљеним оним загребачким и сарајевским примедбама које је одбор седморице могао усвојити. Тај елаборат био је стављен на дневни ред Скупштине, као и текст Статута секција јединственог друштва, које су тим нацртом задржате са свеколиким својим дотадашњим, одпосно досадашњим радом. На тај начин, имали су учесници редовне главне годишње скупштине у Загребу на расположењу потпун материјал, који су могли узети на расматрање и оцену, или - како је речено напред — примити га или одбацити. Тадашња друштвена управа, доследна своме гледишту које је изнела на јануарској Скупштини, ставила је, дакле, Нацрт Статута на дневни ред. Треба одмах рећи да је број учесника на овој, јулској Скупштини био много мањи но на јануарској. Управа се у своме извештају изразила да прима израђени Нацрт Статута, мотивишући своје гледиште тиме што се Нацртом, у исто време када се ствара јединствено друштво, остављају досадашња друштва са целокупном својом имовином и са свом својом активиошћу, као покрајинске секције. Једном речи, све оно што је, на Скупштини у јануару, било изражено као жеља Управе и већине тада присутних чланова, све се сачувало у Нацрту Статута. Ако је Скупштина доследна сама себи, доследна ономе што је изразила као своја гледишта и своје жеље у јануару, она има, одмах, да даде свој начелни пристанак на израђене Нацрте једног и другог Статута (и оног секциског, покрајинског), и да само приђе појединачном претресу члан по члан. Скупштина, међутим, није тако урадила, Она је, не одбацила На-