Prosvetni glasnik

6 спремању за наставнички позив на Университету

291

или бар, што је још горе, раде као да тако мисле, да је довољно стећи стручну спрему из једне групе наука и тим самим већ бити способан за практични наставнички позив. Међутим, то је једна илузија: бити стручно спреман не значи бити способан за наставника за дотичну струку. Стручну спрему из ма које групе наука може да стекне сваки интелектуално нормалан човек; међутим, не само сваки интелектуално нормалан човек, већ и по неки генијалан човек може бити потпуно неспособан за наставника. Наставнички посао оснива се на једној нарочитој способности; и та епособност може бити дата у већој или мањој мери, може се пети до врхунца, до генијалности. Геније те врсте био је Сократ; њега нико није научио методама наставе којима ће да учи људе истини: он је своје методе сам изобразио под утицајем своје страсти а у тој се страсти показивао његов наставнички гениј — на име под утицајем своје страсти да своје савременике просвећује. Да наведемо још један интересантан пример. Марија Суливан, васпитачица чувене глуво-немеслепе Хелене Келер, изобразила је самостално, без икакве претходне педагошке спреме, свој наставни метод којим је васпитавала своју чудну васпитаницу. Па како је то могуће? Очевидно на основу једне специјалне способности која се не налази ни код сваког генија, а још мање код сваког просечног човека. Интересантно би било подврћи психолошкој анализи ту специјалну способност наставничку; али она је за нас овом приликом споредна. Главно је увидети из горњих примера да постоји сиецијална саособност за настаинички посао и да се та сиособност као природни дар може јављаши у разним степенима. После овога, морамо се питати како ствар о којој је овде реч стоји на нашем Филозофском Факултету, па ћемо после лако одговорити како треба да стоји, ако то већ није случај. Ми смо у почетку констаговали да наш Филозофски Факултет лиферује наставнике за сву средњешколску и стручну наставу. Пошто је то тако, онда се разуме само по себи да би Филозофски Факултет морао да гаји оне специјалне способности без којих није могуће вршити наставнички позив, и да право на наставнички положај даје онима који су за наставнички позив способни. Међутим, то није случај. Уредба о Филозофском Факултету предвиђа само да сваки слушалац на Филозофском Факултету, да би стекао право на полагање дипломског испита, мора да има у индексу записано да је слушао два семестра коју филозофску дисциплину. И то је све. Тиме је кандидат, ако положи дипломски стручни испит, већ доказао да је способан да врши наставнички позив. Дакле, диплома коју Филозофски Факултет издаје кандидату о положеном дипломском испиту садржи само и једино квалификације о стручној спреми из групе наука којима се посветио. Та динлома не садржи никакве квалификације о наставничким способностима дотичнога кандидата, па ипак та диплома даје кандидату право да вршн наставнички позив! Очевидно чудна ствар! Као