Prosvetni glasnik

Уметност у Србији

су у виолину и кларинет. Свирање им је било, кажу, налик на удешавање инструмената пред свирање. Они су и певали, и то „турске песме од два стиха, већином љубавне", али им „је мелодија била спуштање и дизање хроматичне скале и наличила је више на ратну песму, но на израз нежних осећања".') Они су, сем обичног свирања о ручковима и весељима, својом свирком још и поздрављали Кнеза Милоша о свечаностима, испраћали га на пут и дочекивали с пута. 2 ) Они су остали његови свирачи и онда кад је у велико била заведена „књажеска банда". а ) Сем Цигана бавиле су се музиком и Циганке. Оне су обично само певале. Оне су певале и Кнезу Милошу. /( ) Цигани су свирали и певали и другој отменој господи онога времена. Тако су 1829 године за Пирхова бављења у Чачку „Мустафина виолина и његове песме зачињавале ручак" код кнеза Васе Поповића. 5 ) То је све музичко наслеђе што га је слободна Србија добила од турских времена. Постепено се, међутим, почиње развијати и другојача музика. Сем народнога певања, почиње се, мало по мало, јављати и уметничко. Њега су доносили досељеници из Аустрије. Пирх казује како се 1829 године у Пожаревцу састајао у вече са господом из Кнежеве околине у здању где је била канцеларија и ту је „обично бивало и музицирања; свирало се у гитару и певале српске и немачке песме".") Шга више, временом се јављају и композитори. Они су дилетанти и досељеници су из српских земаља изван Србије. Тако је у манастиру Раваници игуман Никанор, родом Шибеничанин, наредио те су 1829 године пред ГТирхом и другим гостима „манастирски певчици певали песме у славу Србије, које је он сам саставио и уз то мелодију удесио... Певали су их у брзом, ратоборном, темпу, а рефрен су понављали сви у хору." т ) После овога времена су овако импровизиране песме и мелодије врло честе. особито у част истакнутих личности и важних догађаја. 8 ) Изводилг су их хорови дилетаната, нарочито ђака, кад би се указала потреба. Прво певачко друштво налазимо тек 1839 године, и то у Крагујевцу. Кад је постало, не види се. Чланови су му били професори и други чиновници, а хоровођа Вукашин Радишић, професор.") (свмпибе се) ТИХ. Р. ЂОРЂЕВИЋ

Ј ) Пирх, 59—60.

2 ) Пирх, 74, 172.

3 ) М. Петровић III, 338.

•') 21 марта 1821 наређује Киоз Милош Јовану Обреновићу да му прибави „дво Цигашее певачице" које су већ рапије бидо код њога (Држ. Арх.. К. К., Дел. Прош. 1821).

г, ј Пирх. 139.

'0 Иирх, 72. ") Пирх, 120.

*) Нотше Србске 1837, бр. 12; 1838, бр. 8, 44; 1839, бр. 7, и тако дале.

!1 ) Т>. Мадетић, Грађа за псшорнју иозоршиша , етр. 5.