Prosvetni glasnik

Просветни Гласнпк

НАШЕ ШКОЛСКО ПИТЛЊЕ

I После државног уставног питања и администрагивног, за сва подручја државног живота, стоји данас на првом месту за нас школско иитање, које је и државно и друштвено, опште културно и економско, а ово последње у двојаком смислу: обзирући се на економију са интелектуалним и карактерним способностима и на стварање продуктивних снага у народу, што у првом реду спада у задатак школе. Не слажемо се са онима који мисле да школу треба одвојити од државе, као да би наша држава могла имати неке посебне интересе и циљеве, супротне циљевима школе, и као да би друштво наше, као и иначе, без икакве ексекутиве, представљало јачи ауторитет него што га има држава, и као да би у друштву политичке партије биле потпуно пасивне и не би у живот школе уносиле своје интересе, као што их уносе у живот државе. Стоји до тога како себи замишљамо своју државу и њезине циљеве, у развитку који треба да одређује наука, школа и просвета, тако да држава буде ум и воља просвећенога друштва, израз културне моћи или сама културна моћ друштва; јер, сем тога што је задатак државе да штити слободу и течевину својих субјеката, она по природи својој има нарочити интерес да буде правна и културна организација и ради тога својим субјектима да омогући што већи степен образовања и етичке културе; да има што више разборитих глава и вредних руку на своме послу, јер је управо у томе њезина снага. Нема сумње да друштво са својом лабавом структуром, без државне моћи и ексекутиве, не би могло остварити своју вољу, ако би је и могло изразити неким начином, а воља друштва детерминирана је његовом просвећеношћу, против које се држава у свом правилно схваћеном интересу не може борити. У једној анархији најмање се могу остварити морална начела, из простог разлога што се већина људи одређује анималним животом и интересима који се само правним редом у држави уравнотежавају. Кад се већина људи не буде претежно одређивала анималним животом, што је идеал далеке будућности, ствари ће друкчије стајати. — Читали смо недавно да је у (негда трулој) држави Данској, у наше време, социјално и економско преображење сазрело у школи, пошто се родило у соби научењака, али до тога преображења могло је доћи само изједначењем државне воље и воље просвећенога друштва; то бива онда кад се императиви науке, сазрели у јавној дискусији, унесу у државно законодав-