Prosvetni glasnik, 01. 01. 1921., S. 41

Наше Школско Питање

17

ство, кад се правно кодифицирају, или се неким начином нађу под окриљем државним. Школско је питање, дакле, раг ехсеПепсе државно питање, јер ако и једна институција, то школа треба да развије у будућем грађанину езрп! сГ еп5ешЂ1е и да дисциплинира сваку дивергентну вољу, а готово не би требало ни напомињати колико је школско питање важно са социјално-политичкога гледишта, кад се зна да просвета и образовање најбоље измирују људе међусобно и најсигурније су јемство за сваку демократију. Говорећи о проширеним увиверситетима (Ех1еп81оп о? 1Јшуега1у Теасћш^) у Енглеској и Северној Америци, вели Наторп како у тесном одношају стоји овај прави „социјално-педагошки" покрет према концентративном развићу привреде и демократском развићу јавнога живота. 1 ) Једнако или приближно једнако образовање, сем стручнога, најбоље хармонизира друштво, и психологија образованог друштва учи нас да се људи неједнаког образовања тешко подносе и у обичном друштвеном додиру, а индивидуално — да је човек, што се тиче знања и „памети", у друштвеним односима најосетљивији, тако да најчешће, и готово обично, оно што не зна и не признаје за вредно. 1§поИ пи11а сирМо, па тако бива да човек не може ни да жели што би за њега и за друге било добро; стога многа несугласица и у образованом друштву, док се сваки појединац креће у своме, ужем или ширем, кругу знања и познавања, искуства или идејнога света. Једностраним образовањем и знањем добивају се и једнострана гледишта, добра свакако за активност у извесном правцу, за стручан рад, али штетна и на сметњи кад се тиче широке концепције некога сложеног организаторског рада. За организирање и вођење индустријских предузећа није довољно имати само стручну техничку спрему, познавање мртвог машинског материјала, него исто тако треба познавати и живи радни материјал, и техничар, поред општег образовања, треба нарочито да је и добар психолог, хуманог расположења, и способан да разуме везе између свога стручног задатка и културе.-) И са чистог политичког гледишта школско је питање еминентне важности, кад узмемо на ум да школа, уз опште образовање, треба да даде чврсте основе политичког васпитања и да развије отаџбеничку свест иа социјално-етичкој подлози, према могућности, у сваком своме васпитанику. Масе народне могу се само извесним образовањем учинити способнима да просуђују политичке прилике и догађаје, и да се не даду водити демагогијом која рачуна на примитивне нагоне маса, док ове по својој непросвећености и тим јачој чуствености имају једно дубоко расположење за обожавање идола. 1 8о?1а1рМ , 2, 241. 2 ) Веза између ис.ихологије и технмке јасно је уочена у Америци, па се већ огледа и у пракси. иросветни гласник , л књ., 1. св. 1921, ' 2