Prosvetni glasnik

32

Просветни Гласник

језика који полаже на писменом испиту преведе с речником један дужи и тежи састав на матерњи језик; на усменом испиту тражи се превођење и стварно и граматичко тумачење списа из „лакше литературе", без речника, из књига које у школи нису читане. Кад поредите ово са оним што се од ученика тражи у току њихова учења, прво што ће вам пасти у очи то је, да се као крајњи оглед ученикове спремности тражи мање но што се тражило од њега у току учења. Наш ће задатак, према томе, бити да, постављајући циљ настави живих језика, доведемо у склад рад са крајњим резултатима које ћемо тражити од кандидата на вишем течајном испиту, као просечни минимум. Ко загледа у поменуту књижицу професора Ђерића, наћи ће на стр. 6. теоретски систематисане циљеве учењу живих језика. Али ће одмах видети и то да се ти циљеви, ма како суптилно систематисани, не могу тако апсолутно узети и следити без залажења једног у другиОстављајући на страну свако теоретисање, ја бих, с обзиром на задатак наших средњих школа, на њихово уређење и оно што се у њима, као таквим, стварно може постићи. одредио као циљ наставе живих језика у нашим средњим школама ово: 1. Да се ученик уведе у литературу и науку дотичног народа, тј. да стекне иодобност да своје опште образовање може проширити и обогатити литературом дотичног народа, а да, исто тако, може и своје университетско или стручно образовање учинити дубљим служећи се научним и стручним делима дотичног народа. 2. Да своје уво навикне толико на изговор туђег језика који учи да може исто тако разумети и што слуша, као што разуме што чита, да може, дакле, пратити предавања и на туђем университету; и најзад: 3. Да и сам, што правилније, изговара и да добије извесну слободу у изговору и рутину у што лакшем изражавању на језику који је учио. Кад смо тако поставили циљ, можемо прећи одмах на излагање методских основа које би нас могле одвести овоме циљу. Морам одмах рећи да те основе не могу бити исте за оба жива језика, за онај који почиње у другом, као и за онај који почиње у петом разреду. То је очевидно. У другом разреду имамо дете од 11—13 година, дете које још није ушло ни у свој језик и које, као што је то познато, прима и памти много брже и лакше од младића од 15 и више година. Сем тога, ученик петог разреда савладао је са четвртим разредом и граматику и синтаксу свога језика. Још један факт морамо имати на уму: у петом разреду почиње наш гимназиста, у исти мах кад почиње други живи језик, још и један мртви језик, латински. Питање о томе с којим би живим језиком требало почети у другом, а с којим у петом разреду, од споредног је значаја кад је говор