Prosvetni glasnik

34

Просветни Гласник

ка непознатоме и тачно знати, у сваком тренутку рада с децом, шта и колико она знају. Ту је сва тешкоћа, али и сва драж овога рада. Наставник се служи очигледношћу, непосредним указивањем на предмете и радње с којима упознаје ђаке, и зидним сликама, које поступно доноси и разрађује са ученицима. На слике треба прећи брзо, јер оне много олакшавају наставнику да тачно зна колико је и шта је прешао и коликим речником располажу његови ђаци. Речи и комплекси пишу се на табли нашим словима, најбоље нашом латиницом, чисто и потпуно фонетички онако како се чују, све док се не научи писати, тј. док наставник не да деци толики речник да га она лепо разумеју кад им он казује да узима креду, иде на таблу и пише прво српско и, на пример, па затим француско. Чим деца иауче азбуку и разне начине писања појединих гласова, одмах почиње испитивање дотле научених и нових речи онако како се пишу у наставном језику. Тако деца науче и „писати", пошто су научила „говорити", и онда тек добивају у руке уџбеник и свеску за задатке. Овај начин рада треба спровести, систематски и доследно, кроз прву и другу годину учења. Зашто ја полажем толико много на овај метод који је за наставника најтежи, јер он стално мора радити, стално говорити, неисцрпан бити у питањима и увек тачно знати шта и колико његова деца знају? Зашто на њега толико полагати, кад смо сложни у томе да се у средњој школи не може научити говорити туђ језик, па то не постављамо ни као циљ учењу живих језика? Зато што је тај метод природан. Сумње нема, то је њему најјача одбрана. Али сам ја за њ и зато што сам се уверио да њиме дете за прве две године научи више него за све остале, баш као што — по Џ. Ст. Миљу — новорођенче научи релативно највише за прве своје три године. Ту оно навикне уво на нови језик, ту саломи свој језик и научи правилан изговор и акцентуацију, ту добије слободу да каже оно што зна и колико зна, ту стекне хитрину у склапању реченица. Оно може доцније и изгубити нешто од ове тековине, али ће све то оживети и освежити се врло брзо и за најкраће време, ако се нађе у елементу чији је језик овим путем учило... Тек пошто се савладају прве тешкоће и добију поменуте способности — а тиме смо се већ знатно приближили постављеном циљу, тек тада треба прелазити на штиво, разрађивати прво мање чланке, описе из околине и природе, уз које иду и слике у самој књизи и на зиду, па затим на мање приче. После тога долазе читанке са превођењем, затим читање већих чланака, па и књига, са тумачењем само онога што је ново и непознато. Тек са читанком почиње упознавање и рад са речником.