Prosvetni glasnik

282

трања може бити само онда кад је реч о пределу коме еу људи својом акцијом угиснули извесне црте. Али су ове културне црте или ознаке предела, у главном, резултати привредних и друштвених утицаја. Те су ознаке као сталожене у извесну природну средину од које зависе у многим својим особинама. А како су оне последица привредних и друштвених прилика, то је за'њихово разумевање потребно и познавање ових прилика. Али се, даље, са променом привредних и друштвених прилика мењају и културне ознаке предела, и то или остају, прилагођавајући 1 се новим погодбама живота, или пропадају. Због тога се у земљама старих култура на физиономији културних ознака, нарочито градова, распознају утицаји ранијих стања, или се често виде културне ознаке у руинама. Кад убмемо сваки од географских предмета и пратимо га у његовом распрострањењу преко целе земљине површине, и то: унутрашњу грађу и спољашње облике рељефа, као и силе које их стварају: топлоту, влагу и кретања ваздуха; воду у разним облицима у којима се појављује; распрострањење биљног и животињског света; и насеља са појавама и облицима привреде и саобраћа — онда бацамо један преко другог све кругове појава, материјално различних, који чине садржину Географије. Ако сада, са даљег становишта, гледамо кроз све ове наслагане кругове појава, од врха до дна, од насеља и појава привреде кроз органски свет и кроз климу до облика земљишта, онда уочавамо, на једном мањем или већем простору, све појаве, материјално разноврсне, које у укупности својој одређују изглед једног предела и чине га особитом јединком. Али сви кругови појава, које смо издвојене један за другим пратили, не распростиру се преко п.еле земљине површине: често, у већим или мањим областима, нема једне, двеју или више географских појава; изглед и оеобитост предела тада су одређени мањим бројем географских предмета. На пространој области мора и океана, која захвата преко 70% земљине површине, предеони изглед и особитост одређују вода и ваздух, и далеко мање поморски саобраћај. Чврста кора која чини басен, узима се у обзир у колико утиче на особине воде, као што се води рачуна и о органском свету у мору, у колико изазива саобраћај. И на копну има пространих предела чији је изглед одређен мањим бројем предмета различних материјално. За то су примери пустиње, у којима скоро нема ни воде ни органског света ни културе, и код којих се географско посматрање рграничава поглавито на облике чврсте коре и на особине ваздуха, Области око полова и неки највиши планински предели под лед ницима имају као најистакнутије црте у својој физиономији ледени покривач и ваздух, У низијама највећма се истичу као предеоне ознаке предмети људске привредне културе, насеља и путеви; после њих долазе реке, док су облици рељефа од мањег значаја. Највише предмета, различних материјално, сједињено је у планинским и брдским пределима: ту