Prosvetni glasnik

I-

О Духу и Садржини Географије 283

се на првом месту истичу облици рељефа, затим облнцп вегетације, даље вода и предмети људске културе. Да наговестимо понеким примером дух и смисао посматрања у Посебној Географији. У уводу, приказујући радове Г. Цвијића, поменули смо како динарски гребени, пружајући се нормално од северо-запада ка југо-истоку, повијају иза Скадра и прелазе у правац југозапад-североисток; исго тако пиндски венци, пружајући се нормално од севера ка југу, повијају иза Скадра у правац скоро исток-запад. Између ових двеју група од бора спуштена је удолина око Дрима. Са запада, од обала Јадранског Мора, продиру уз ову удолину утицаји средоземне климе и простиру се представници средоземне вегетације; вода Дрима, у доњем току, колеба се према колебањима воденог талога овеобласти, која је по клими средоземна; и удолином око Дрима водио је, нарочито у Средњем Веку, Зетски Пут, којим се кретала средоземна цивилизација и трговина. Из овог се примера види како једна тектонска и орографска појава, суток бора и венаца, распростире свој утицај преко неколико области природе и културе, преко скоро свих географских особина и прилика поменутог предела. Да узмемо други пример из западне Босне. Дно Вуковског Поља представљено је кречњачком површи апсолутне висине око 1100 м; јужно од тог поља спуштена је у ову површ рамска котлина до апсолутне висине око 600 м; ободом котлине заостали су уски делови оне површи која чини дно поља и у коју је котлина спуштена. Сама котлина је испуњена језерским, неогеним седиментима. Овим спуштањем, које се вероватно извршило дуж раседа, створене су висинске разлике између дна поља и дна рамске котлине у износу од неколико стотина метара. Услед овог различног висинског положаја клима је у рамској котлини блага, на високом пољу оштрија. Ове разлике у клими повлаче разлике у фитогеографској физиономији: у рамској котлинп су листопадно дрвеће, воће, поврће и сва жита, а у пољу четинари и траве; простори стрмних жита овде су врло мали. Отуда разлике у врстама људског живота: у ниској котлини земљораднички, на високом пољу сточарски; тамо зграде за потребе земљорадње; овде за потребе сточарства. Као претходни, и овај пример показује како је једна тектонска појава овде спуштање котлине узрок разликама скоро свих црта предела. Већ смо на завршном одељку. За нас су од подједнаког значаја и Општа и Посебна Географпја. Ако и можемо радити скоро оделито једну од друге сваку од поменутих грана Опшге Географије, прелазећи на задатак да склопимо или представнмо зграду географског знања о једном пределу, морамо не само разумевати већ и радити, оперисати са свима оним предметима Опште