Prosvetni glasnik

284

Географије који нам се у иовом послу укажу као потребни. Узајамни додири између Опште и Посебне Географије треба да се што чешће спроводе. Општа Географија је јака тиме шго посматра особине поједпних географских предмета, а мање истиче њихов значај у логичном низу свих географских објеката. Обрнуто, посебна Географија јака је по истицању веза између географских предмета, а слабија по уочавању одлика једног извесног географског објекта. Видели смо да је главни задатак Географије да представи изглед и особитост појединих предела и целе земљине површине. Али овом задатку прилазимо пошто смо најпре извршили ближе и непосредније задатке, т. ј. пошто смо проучили поједине црте или ознаке предела. Тиме смо ирипремили делове из којих затим склапамо зграду. Склапање зграде предузимамо увек после извесне периоде у којој се интенсивно радило на израђивању појединих делова. Ова ће зграда бити савршенија у колико су њени саставни делови боље израђени, Свако њихово усавршавање захтева и преиравке на самој згради. Наше се земље састоје од врло разноврсних предела. Ми имамо извесне делове Алпа, најтипскији крш на земљиној површини, области живог песка и леса, велика и врло изразита приморја и простране области са језерским површима и долинама. У сваком од ових предела приказују нам се као различне свеколике географске особине; и рељеф, и клима, и воде, и органски свет и култура. Видели смо да су у нас положене основе скоро за сва географска пнтања о рељефу, водама и култури. Од наших географа припремају се радови у којима ће бити проучене климске прилике наших земаља. 0 распрострањењу биљака имамо до сада радове само од ботаничара. На свима овим групама од питања можемо радити, на првом месту, прибирајући грађу и помажући да се погледи, већ утврђени, у својој тачности допуне и још јаче утврде иовом грађом. Али једино овим прибирањем грађе можемо успети да откријемо и осветлимо и нове стране оних погледа који већ постоје, или да тим погледима додамо друге, значајније или споредније. Израдили рад једне или друге врсте, ми унапређујемо знање о својој земљи; али ће значити већи успех ако ово знање будемо унапредили квалитативно. У општој географској науци до сада се нарочито у двема групама питања очекивала реч од наше географије: у питањима морфологије и хидрографије крша, и у питањима насеља и миграција, које осветљују процесе давно престале у западиој Европи. Поред рада на овим питањима Опште Географије, и рад на Посебној Географији наших предела отвара нам изгледе на врло богату жетву и има да се предузме према новим подацима и према горе наговештеним погледима. БОРИВОЈЕ Ж. МИЛОЈЕВИЋ