Prosvetni glasnik

Мросв&тни ГласиИК

енергије, на продужену експансију духа и тела, на кратко: на потребу непрекидног рада. Да, рад је данас неизоставни атрибут сваког културног човека. Доиста, сваки је човек по себи, ако допустите да се изразим језиком који ви већ из математике познајете, неко х, нека непозната количина из једначине живота. Шта ће човек бити у свету, какве ће успехе постићи, колико ће се човечанству одужити, — ко то може знати у напред? „Живот сваког човека, говори нам на једном месту енглески филозоф Т. Карлај, може се упоредити с током какве реке, чији су мали почеци у ствари свима јасни, али чији даљи ток и судбина, кад се она стане веругати кроз широка поља и бескрајне доље, може само свезнајући разликовати. Да ли ће се она помешати са суседним рекама и њих увећати, или ће она и њих у се примити? Да ли ће она остати безначајни и безимени поток који ће својим таласићима само умножити таласе ма какве светске реке уз милионе других потока и речица? Или ће она иостати Дунав или Рајна, чији су токови стална гранична линија на земљиној површини, граница и војени пут разних краљевина и континената? Ми не знамо." Очевидно, слика коју овај мислилац даје, заслужује и вашу пажњу. Да ли ћете и ви све, да ли ће појединце свака од вас бити Дунав или Рајна, или ће имати судбину безименог поточића, зависи колико од случаја, толико и од духовне и телесне енергије коју будете у животу развијале, Судбина човекова зависи у првом реду од њега самог; то значи: оиа зависи од његовог рада. Ви познајете живот и рад многих великих људи : ви знате прилике у којима су деловали и Цезар и На полеон; није вам непознато да су се слава ових људи и њихов значај у историји оснивали, исто као и слава Њутна, Галилеја, Лапласа, Дарвина и т. д., на њиховој енергији и на њиховом раду. Рад је други важан фактор - први је воља, енергија — који ствара човекову индивидуалност и игра велику улогу у његовој срећи. Карнери, један писац новијег доба, у једном делцу о „Модерном човеку", говори на једном месту о истој теми овако.: „Само је радни човек потпун човек... Висока вредност рада за човека долази отуда што је он постао оно што је — радом. Рад је поље на које је прва цивилизација сузбила сурову „борбу за опстанак" и тиме положила основ за односе, достојне човека." И допуњујући ту мисао, наставља: „Према овом факту јасно је колико је драгоцено за талентованог човека имати неко занимање, које одговара његовом укусу и његовим способностима, и које он не може ни вршити а да живо не осећа како се он при том служи и својим знањем и својим способностима". Да, рад је од сад и за вас, за ваш даљи живот, стална потреба, пратилац без кога не можете бити, фактор од кога ви почињете зависити свим својим животом и свим својим бићем. „Рад, господо !" опомиње и познати француски романсијер Е. Зола студенте у својој беседи о једној школској свечаности која је била много налик на ову нашу данашњу. „И сетите се, говорко им је