Prosvetni glasnik

294

Проеветни Глаоник

непријатан утисак. Мопасан је опет своје сељаке карикирао, или деформисао, занемарујући оно што је у њима добро и озбиљно да би се задржао само на ономе што је смешно и бестијално. Истина је, међутим, по средини, и само руски реалистички роман, кад се и у колико бавио животом сељака, погодио је добар пут, дао тачну оцену, умотрио реалне чињенице и прозрео у праву душу људи из народа, ЈАША М, 11РОДАНОВИЋ Д-р М. Маидић: Прегледна карта Краљевсшва Срба, Хрваша и Словенаца (Југославије), 3:1000000, Наклада сарајевских књижара: Бухвалд, Финци, Кајон и Пијнковић. У читавом низу брзих и лаких — осим малог броја добрих изузетака — публикација, налази се и ова карта проф. Мандића, рађена без дубоке студије и без веће картографске вешгине, ма да се цела она одликује својим пластичним рељефом.У свој оквир, поред наших области, она је унела ван наших граница најсевернији, али врло мали, део Грчке са Солуном, западну Бугарску до иза Софије, па скоро цео Ердељ и већи западни део М. Влашке, добру јужну трећину Угарске, па најмањи јужни део Аустрије на југу од Граца и најновије талијанске захвате на нашем полуострву (Истру са Трстом, Горицу и Удине). Све су те прекограничне области пуне рељефом као и остала карта. И орографија и хидрографија, цео рељеф, даје на први поглед добар утисак, али није за препоруку да се човек и ослони на тај материјал у карти. Терен је врло лепо представљен мрком бојом у шест видно различних тонова, само избор орографских целина није пажљиво извршен. Ни котлине се довољно не истичу, особито оне на већим висинама. За хидрографију је употребљена свуда плава боја, отворенија за веће водене површине, Нарочито се може запазити да су изостављене знатне реке, — прегледна карта ипак не сме имати овакве празнине. Црвена боја је употребљена за државну (последњу и дефинитивну) границу, за обласне границе, за жељезничке пруге без разликовања и за исписе имена појединим областима. Отворено зеленом бојом представљене су речне равнице и низије, а црном обичном бојом сва имена насеља, њихове и све остале сигнатуре, имена морфолошких и орографских целина, па онда сва хидрографска имена, осим свега тога још и сви друмови и путови, границе окружне и жупанијске. Најнесрећније је у целој овој карти изведена номенклатура: нити су имена планина, река, области, насеља правилно написанана (по мнорим грешкама може се закључити да је имена испи сивао човек који није знао српски, или му је био невешт), нити по важности узимана, нити пробирана са доста критичности; грешака је толико много да треба само мало загледати у карту па их одмах видети, Пада јако у очи да је у опште много мање имена за све картографске објекте у источној половини карте (Моравска и Вардарска Србија. Црна