Prosvetni glasnik

Оцено и Прикази

295

Гора, Срем, Бачка и Банат), те та половина, нарочито Србија, изгледа врло мало насељена. Истога је типа и садржине и минијатура ове карте 1 :2000.000. Ако би се у овоме смислу извршиле поправке, ова карта би могла заиста бити прегледна и могла би се са успехом употребљавати за јавне потребе; за школску употребу би и тада још могла бити спорна. Оваква каква је данас, она не сме ући у школу. Е. Ј. ЦВЕТИЂ Приказ Г. Д-р Н. Вулића „Ллшинске Читанке" од М. Живковића. Г. Д-р Н. Вулић, професор историје на Университету, који је пре пет година написао Латинску Граматику за гимназије (I део облици), и Латинске читанке (I део, за III р.; II део, за IV р.), покушао је да прикаже ново издање Лашинских Читанки М. Живковића, које се у нашим гимназијама употребљавају већ 20 година. У оскудици стварних мана, он је покушао да нађе ове три мане: 1. Штиво је — по приказу — бирано да илуструје дотично граматично правило; примери по правилу нису лепи, ни занимљиви, ни поучни; примерима се не уводе ученици у класичну културу и хуманост; реченице нас уводе у времена Олендорфове методе; као докази за ова тврђења наводе се из I д. ове три реченице у преводу, које су по приказу без икакве поезије: „Шума густом сенком забавља (весели) животиње" (II, 10); „Баснама болесна душа опорави се (VI, 4); „Милујемо (љубимо) пријатне путоке великих шума" (II, 8). Да је приказивач хтео, могао је код ових реченица наћи ово: Прва и трећа реченица узета је из 2. вежб. I д., у којем има 12 краћих реченица; у свима се говори само о шуми; друга је узета из 6. вежб., у којем има 8 краћих реченица; у свима се говори сако о баснама; реченице оба вежбања служе за утврђивање облика 2. деклинације; реченице нису поетичне (као у Лашинској Чишанци д-р Н. Вулића: „Магарац магарца трља"; „Бисер пред свиње" (16, 17, II в. I д.); „змија је скривена у трави" (23, VI, I, д.), али су методски обрађене; у кратким реченицама говори се само о једном предмету, блиском ученичком схватању; то је нарочито у почетку наставе потребно, да ученици науче што више облика на што мањем броју реченица; таке реченице могу лако на самом часу да се мећу у друге облике; на непрекидном штиву учи се мање облика, а реченице се теже мећу у друге облике. Приказивач вели да је стидно кад се од ученика тражи да преводи овако: „Милујемо (љубимо) пријатне путове великих шума" (II, 8). Овде не може ништа да буде стидно, јер нико неће тражити да се овако преводи, нити ће ученик овако превести реченицу; он ће од два значења глагола у речнику узети згодније значење: љубимо, а и сам ће додати: волимо. Зашто приказивач од два значења у речнику узима у преводу