Prosvetni glasnik

Кроз Стране Листове

305

јашњавају избор баснопишчев; пошго је парче аналисано, ви ћете научити ученике да варирају причу, претпоставићете да се она збива у Африци, и обратићете пажњу на локалну боју; покушаћете теже вежбање, сгавићете на позорницу друге животиње, чији ће избор мотивисати ваши ученици; тако ћете довести у везу лекцију било с географијом, било с природним наукама. Учитељ ће се користити лекцијом из географије да обрати пажњу ученицима на облик тела и игру мишића. При читању, бираће понекад парчад која се односе на анатомију или на физиологију. Дименсије и тежина тела моћи ће му инспирисати серију вежбања за време часова аритметике. Цртање неће више бити издвојено од других грана. Дете ће најпре заволети животиње; доцније ће се заинтересовати за цвеће. Дајте му да црта животиње и биљке. Хоћете ли да ставите цртање у службу историје? Дајте детету да црта средњевековне замке, мухамеданске мошеје, карактеристичне предмете једне епохе. За хигиену Ове године, по свима француским кантонима, ижолски надзорници и учитељи имали су, по наредби Министарства, да се разговарају на својим већима о садањем стању наставе хигиене и о мерама које би требало предузети да се она учини успешнијом. „Нарочито ваља тражити, каже се у Министровој наредби, каква вежбања треба наметнути деци да лекције из хигијене не остану мртво слово, да створе неразру ■ шљиве навике чистоте, умерености и здравља." То је, као што се види, читав један крсташки поход који је предузет у корист јавне и приватне хигиене. Тим поводом, један надзорник основних школа пише у „Општем приручнику основне наставе" (Мапие1 »епега! с!е Ппши сГЈоп рппшге) ове одушевљене редове: „Пре свега, ја бих желео да сваки курс из хигиене, да свака књига о хигиени почиње једном усхићеном химном здрављу, том добру драгоценом нада сва добра, чију вредност човек осећа тек онда кад га изгуби, извору и битном услову уживања свих других добара. Богатство ; части, слава, лепота, интелигенција, шта је, доиста, све то у телу слабом или мученом болешћу? Како је дубоко тужна судбина болесника, који је лишен финих и чистих задовољстава која природа и уметност расипају човеку! Како је, на против, диван призор видети људско биће у пуној моћи свога физичкога живота! Стари су имали култ за снагу и лепоту тела; у том погледу, признајмо, ми смо мање наследници античког доба но средњег века, и требало је да дође један велики потрес да нам покаже сву важност мишића, па да се наше васпитање упути

ПГОСВЕТНП Г .1А0НИК, Л књ., 5. св., 1921.