Prosvetni glasnik

306

Просветни Гласннк

одлучно ка физичкој култури, или боље ка нормалној равнотежи наших способности. „Пошто будемо, што најбоље умемо, величали здравље, које даје детету радљивост која се прелива, одраслом могућност веселог напора, старцу, са ведрином дана, мир и сан ноћи, ми ћемо рећи да здравље није, као што сувише често изгледа да се мисли, случајан дар, срећан догађај. То је готово увек једно освојење воље. Треба да се добро зна да, међу многобројним болестима које пустоше човечанство, већина се даду избећи. И оне се избегавају узимајући за помоћна средства воду, ваздух, свешлосш. вежбање, који су на домашају свију. Да би излечили наше болестк, треба нам помоћ учених лекара; да би их предупредили, биће нам доста да искористимо, са сталношћу и методом, елементе које нам природа ставља на расположење. Како бисмо се могли устезати?" Преобразимо школу! Познати швајцарски психо-педагог Фериер (Регпеге) објавио је, ту скоро, једну књигу под насловом Преобразимо школу. Аиел родитељима и влашима. (Тгап$?огтопб ГесоЈе. Арре1 аих рагепГз е! аих аиЈогИез. — ЕсШшп с!и Вигеаи тјегпа*шпа1 с1ез есо1ез поиуеИез; Ва!е, 1920), у којој је изнео своје идеје, како психолошке тако и социалне, како педагошке тако и моралне и социолошке. То је једна књига написана с одушевљењем, прожета демократским и хуманитарним духом, дело једног правог „ваепитача будућности", који је умео тако добро да се „уздигне ка моралном идеалу равнотеже, доброте и љубави". Ево какав је схематичан план ове књиге, коју ће .волети сви васпитачи који још нису постали робови рутине. Будући да је детињство цвет човечанства; да треба да је сваки био, као дете, добар дивљак, да би доцније постао добар цивилизован човек; будући да постоји један васпитни закон: биогенетични закон, о коме наставничко особље води што је могуће мање рачуна; будући да школа својим програмима, својим методама и својом дисциплином циља, пре свега, да створи „осредњи" тип и замара један велики број својих ђака, треба преобразити школу тако да дете може искрено да развије своју индивидуалну душу да би задовољило своју личну природу, захваљујући правој, спонтаној, драговољно примљеној дисциплини, „с јаким независним моралним кореном". И, пре свега, школа неће занемарити захтеве психологије, која тражи да свако живо биће напредује, стварајући диференциацију и концентрацију његових способности и његових енергија (закон прогреса); да се интересује наизменично за активности које су биле претежне у првим добима човечанства (биогенетични закон); да иду напоредо интерес и напор; да се, постепено, обавезно туторство у почетку замени интелектуалном и моралном аутономијом; да интереси (непосредни,