Prosvetni glasnik

314

Просветни Гласник

филозофском 364, на гоеподарско-шумарском 272; на фармацајтскод течају било је 133 слушаоца. По покрајинама, било је 1257 слушалаца из Хрватске и Славоније, 158 из Словеначке, 119 из Истре,.422 из Далмације, 419 из Босне, 118 из Србије, 23 из Црне Горе, 133 из Бачке, Баната и Барање, и 142 иностранца. На Университету предају 66 професора и 58 суплената, доцената и учитеља. Парисни Универсишет. — Према једној статистици објављеној у смотри Париски Университет (ГПшуегбИе с!е Рат), број париских студената смањио се за 40 од 100 од 1914 до 1920. Целокупан број студенага Француза на париском Университету износио је 1913-14 године 12.946. Захваљујући приливу демобилисаних војника, тај број се попео на 13.071 1919-1920; међутим, ове године, у пркос сталнога присуства извесног броја демобилисаних, он износи само 7.634. Факултет који је претрпео најмањи губитак јесте Факултег Наука, јер он спрема за већину индустријских кариера; али на Факултетима Књижевности, Права и Медицине, смањење износи или прелази 50 од 100. Што се тиче студената странаца, њих је било 3200 1914; 1920 има их 1971. коментаришући ове цифре, Школски Преглед (Кеуие ишуегзЛаЈге) налази да је главни узрок овог дефицита новчано питање. „Живот, каже он, постаје немогућ у Латинском Кварту. Он је поскупио ту као и на другом месту, и школски трошкови, нарочито књиге — најпотребније књиге, чине да треба данас студенту 6000 франака за десет месеци живљења у Паризу. Међутим, сви будући лекари и адвокати регрутују се из једне социјалне класе чија се средства нису увећала у сразмери са њеним издацима. Та средња класа је, доиста, била најсвирепије погођена ратом. Смањење прихода, криза станова, пад вредности новца и страшно увећање пореза приморавају је све више да смањи своје жртве и ограничи своје амбиције." Омладина и култура. — Француски књижевник Агатон, — који је, 1912, у једној књизи која је била привукла на себе општу пажњу, („Ослушкујући Француску која долази"), ио којој је и код нас било речи (види Скерлићев чланак у „Српском Књижевном Гласнику") , говорио о реалистичком карактеру тадашње омладине и о њеној све већој љубави за акцију, — изражава се данас овако, у Новој Ери (ГЕге поиуеПе), о омладини из године 1921: „Данас, тај активни и реалистични карактер младих још се више увећао. Овде, као и другде, рат је деловао као један моћан откривалац, који не ствара ништа, али који појачава неразговетне слике. Данас више није време да се иодстиче акција; данас треба бранити културу. „Традиционална хиерархија занимања изокренула се. Интелектуалне и либералне кариере напуштају се, у корист индустрије и трговине, где се зарађује брзо и више; регрутовање професора и судија бива све теже. Несумњиво, го напуштање објашњава се делом скромношћу плата; али, кад се дубље загледа у ствари, видеће се у томе једна врста охладњења према култури. „Међутим, наша дужност је да убедимо младе да је култура од огромне користи и за сам практичан живот; да ће им неколико година рада. непродуктивног на први поглед, које они посвећују размишљању