Prosvetni glasnik

Белешке

315

о не-актуелним стварима, бити од неоцењиве користи за цео њихов остали живот: најзад, да је мозак, који је формиран на дисциплинама мисли, неупоредив да решн сваки проблем, ма какве природе он био. Требало би их подсетити да култура, схваћена на класичан начин, — начин старих и Декартов, -— није једна беспредметна духовна спекулација, већ „енергија да би се боље живело и боље радило". Лекција о шкодљивосши дунана. Француски лист Радионииа (ГА1еНег) публикује ову лекцију о убитачном дејству дувана, коју ми живо препоручујемо пажњи наших васпитача: Направите од хартије танак и врло шиљат фишек; залепите му ивицу да се не може раширити, и одсеците врх шиљка маказама, тако да добијете рупицу што је могуће мању. Наместите преда се, на столу, лист беле хартије, и повлачите по томе листу врх вашег фишека, дувајући полако, кроз отвор, дим ваше цигарете. Свуда где дим, иролазећи кроз рупицу на врху, буде додирнуо хартију, ви ћете приметити да се направила мрка мрља, више или мање тамна. Ви ћете моћи, држећи свој фишек као писаљку, и водећи га како треба по листу хартије, писати писхмена или цртати фигуре. Тн цртежи урезују се у само ткиво хартије и не даду се избрисати, чак не ни водом. Ако тај оглед може да забави пушача, он би требао у исти мах да га нагна да размишља о незгодама од злоупотребе дувана, јер он доказује на видљив начин присуство у дувану једног од најжешћих отрова који постоје: никотина, који продире у грло и у бронхије да се дубоко уреже у њих, као што је малочас урадио на листу хартије. Најбоља аедагошка дела. — Према једној листи коју је саставило белгијско Министарство Просвете и коју публикује бриселско Национално Васаитање (Т'Ес1иса{шп паИопаЈе), најважнија дела за историју педагогије јесу следећа: Монтењ, О васиишању деце; Коменски, Живот и дела; Локе, Неколико мисли о васиишању; Фенелон, Расирава о засиишању девојака; Ролен, Расправа о учењу; Кант, Педагогија; Ж.-Ж. Русо, Емил или о васаитању; Песталоци, Како је Гершруда иоунавала своју децу; Дипанлу (Ојрап1оир), О васпишању; Фребел (Ргоеђе!), Васиитање човека ; Дистервег (ОЈез1егше§), Изаорана дела; Спенсер, О васпитању физичком, интелектуалном и моралном; Бен (Ват), Наука о васаитању; Г-ђа Монтесори (МопЈезбоп), Научна аедагогија; Бине (Вте1) Модерне идеје о деци; Бине и Симон (Вте! е1 Вппоп), Анормална деца; Шуијен (бсћиуеп), Васпитање жене; В. Џемс (XV. јатез), Педагошки разговори; Декедр (Оезсоеигбез), Васиитање анормалне деце; Ван Бјервлие (Уап ВЈег\'Не1), Скииа о васиитању памћења. Енглеске школе. — Лондонски Учитељ (Тће 5сћоо1таз{;ег) публикује говор који је енглески Министар Просвете Фишер гребао да држи прошлог пролећа пред учитељима еиглеске престонице, али је био спречен да го учини: учитељи, незадовољни својим материалним положајем, нису, својом урнебесном виком, допустили Министру да дође до речи, Тај мучни догађај био је осуђен од штампе и од управа учитељскнх удружења, нарочито од моћне Националне Уније Учитеља, у којој је груписано од прилике 112.250 енглеских учитеља. Енглески министар поставља наново у Енглеској религиозно питање у основној настави,