Prosvetni glasnik

104

Прос&етни Гласник

хуначења, него јс и бесмислица рећи да је днјагонала резултанта - она је само нродставник ]1езултанте, као што и оне друге линије на иртежу нису силе већ само представници сила. Наводени примери и слике уз њнх прможене, односе се на слагање кретања, а пе на слагања сила. У одељку о сдрбодном падању има вр.10 много неких бројева којп бп требали да с-твар учнне разумљивијом, алн се то нпје постигло, Најзад, пошто су се и ђак и наставаик памучпли учећи без тумачења све лгто је написано, долази примедба да бн се закони падања могли приказати на Атвудовој машинн, Кад ова машина није етигла у помоћ кад је требало, сад пошто је све свршено не треба нам ии за шта. Корист од ове нашине јо само негативна, јер деца поводон ње чују за нови појам: секундио клатно, о коме нигде ништа раније речено нпје. Из реченпце: „Што је већи притисак већа је и теашна", може се закључити да су то два разна појма. Врло малпм размишљањем могло се и ово казати онако како треба. Да би се објаснила „лабава" равнотежа (а и то је којешта кад се.у књигама пише „лабава" равнотежа), узет је нрлмср „јаје усправљено на врху". Сиромах Колумбо ннје ни сањао да ће његово јаје ућп и у физнку . Који би то наставннк, сем покојног Колумба, усправио јаје на врху да учоницн виде ,лабаву" равнотежу. Хтело се рећи да вертикала повучена кроз тежиште треба да пролази кроз нолпгон ослонца, а речено је: „Лннија која нролази кроз тежиште стоји увек вертпкалпо на подинн." Кроз тежпште, као кроз сваку тачку, можемо замислити врло многе линнје, па опот ни једна 01) њих.не мора бнтн вертикална. За тим, има реченица: „Подина нашег тела је просшор на коме стојимо", из које нзлази да је површнна (подина) нростор; и да је нростор исто што и површина; а то ток није. И тек сад после свега овога на стр. 25. говори се о раду. ■>' место да је рад дошао што раније и да се из љега изводо и тумаче појавс, он долази овде само зато да будо једна лекција, па и која двојка впше. Тумачење рада је иејасно и нетачно, као што ће доказати ове речепице: „Ако треба иеколико боца подићи на полнцу, то можемо учинити да сваку боцу подигнемо за себе или да све боце у једној котарнци подигиемо заједно." И сад после ове реченицо долази закључак: „Како рад зависи од две чињерице, од јачине силе и дужине пута...." Из предгорње реченице опа носледња не може бити закључак, носледица, ни на једном, па ни на српском језику. Првом бн се реченицом могао само расветлити појам о компонентама п резултанти. Али горња ]>еченнца нема ннкакве везе са тумачењем рада. Непажња и нетачност видп се и из реченпце: „Ако треба неки торет издићп, најзгодиије со чнни тако да со испод терета подвуче крута шнпка, која се о једну тачку ослања п тиме терет пјдиже." Ово није пстина, јер може подвучена крута шипка стојати ту до страшнога суда, а терет се неће дизати све док на други крај круте шппке не дође нека снага. Још је леиша демниција једнокраког озиба: то јо „крута шипка која није учвршћена ни у једној тачки." Кад неко већ пише уџбеник, он се не сме огрешити о најелемеитарннје ствари; јор у најелементарннјој физици пише: да би иеко тело послужпти могло као проста машнна, потребна су ова три услова: ослонац и две си.ае, од којих је једиа сиага а друга отнор. У ирастара још времена је неки етар Грк тражно ослопац, па да прсврне целу земљу Сад пак у XX веку ннше се да све то може да буде н без ослопца. Постоји и реченпца: .Нопомичннм се котуром ие уштедн ни снага нн рад", те изгледа као да ћемо наићи на неку машину којом се уштедп и на раду. Ну за таквом машином ћемо узалуд чекати, узалуд барем дотле док јс неко не пронађе. И сад с-е може схватити како јо изведена теорија нростих машина, кад се код сваке мора понављати да се пшпта не уштедп па раду. А мођутим требало је у почетку учннпги јаеним правило: да рад спаге мора бити раваи раду отпора. Онда бп опнси појединих машипа били краћи, на би био и мањи број учињених погрешак-а. Треба поред оеталих узети на ум и реченице: „Овде се терет подели на шест грапо ужета". Загато ли се то терет дели: какво су го гране код ужета п каква ли је то наука о падежима'? „Точак на вротену је у главном озиб". Како ћо то дете схватити кад не види да је точак точак а озиб јо мотка? Погрешака у језпку има прилично, и то у падежима и у употреби речи: са. У одељку о клатну, поред нејасности н ситнијих нетачностп, има и очиглодних ненстнна, нир. да је секундио клатно идући половима свс краће. Не велим дајс ова погрешка учнњена из незнања, већ из мени непојмљивог брзонлететва. Све је збркаио: н дужпна клатна, и време клаћења, н све је тако испретурано као да се хотимично ишло на го да се у иначе тешкој нартији створи још већа тешкоћа. И партпја о течности није без замерке израђена, тумачења у оиште нема; место тумачења само стојп: јасно је; види се да....; Као што се внди из овога — а чосто се нуга нз тога баш ништа не види, Тако ннр. код Сегнеревог: кола. „Ако се суд пробуши течност истнче и на том месту престаје притисак". Не сме ни наставник а камо ли јога п иисац •кизике, овако што рећи, ако иоле зна принципе Физике. Јер, кад већ престаје притиеак,