Prosvetni glasnik

Службени Део

105

;!ашто онда течност иетиче ? Код спојених судова стоји: „Код спојених судова не узима се у обзпр величина и облик суда." Ето то сад треба да објасни деци зашто течност стоји у свииа судовима на истој висини. Категорички речено не узила се у обзпр, па крај, као опо: поштуј оца и матер своју... Код Архинедовог закона читамо: „Толо у води губи од своје тежине". А кад се извади из воде оно ваљда опет добије у теашни. Па где ми се здева та тежина тела, за то је Физика да то објасни, а не само да ређа појаве које цео свет види и без физико . Тек код п.швања тела, кад већ са овим губљенем тежине ве може ништа да се учини, употребљава се „потисак на више", алп и то срамежљиво и бојажљнво, јер је тај нотисак на внше стављеп у заграду. Са каквом се пажњом и страхоиоштовањем цише уџбеник, види се и нз речеиице: У гушћој течности ареометар јаче тоне." Овако нешто написати п очекивати да се то усвојп и прими врло је велика храброст; само оваква храброст није за похвалу. Без смисла је и тврђење: да гасови као и течности немају свога облика ни запремпне. 1'оворећи о тежини ваздуха узима се: литра, не литар него литра. Ако се у Панчеву цохда и брка литра са литром, у књизи се то не сме чинитн. У опису справа које се тумаче ат.мосверскич притпском и напоном ваздуха нигде нема Мариотовог закона. И зато што је овај важни закон занемарен, ова со Фнзнка на једном месту претвара у чисту мађију (да не кажим хокус-иок;с), тако на пр ,У разређеном ваздуху се могу показати разнн огледи. Смежурана јабука постаје глатка и свежа. Затворена бешика се сама од себе надува'. Ја сам још у почетку изнео своје мишљење о овој књизи. До овога места навео сам доста разлога којим своје мишљење нравдам. Али да ништа више нисам написао довољно је ово: само од себе, па да се одмах створи суд о овом делу. Сем Господа Бога пшнта више иема само од себе, то данас знају многи, па то треба да знају и ннсци Физика. Пошто је Архимедов закон и код гасова тумачен номоћу губитка у тежини а пе потпском на више, долази реченица: _На истом начелу се оснивају д ваздушпе лопте илн аероплани (крилатицо)". Кад данас и деца, рођена пре овога светског рата, знају шта су аеронлани, писац -Физике није смео написати да су аероплани и ваздушне лопте јодио исто. Код звука се употребљава реч треперењо. Ваљало је још раније рећи реч две о тренерењу, таласању, еластичним телима итд. Кад то није учињено раније, требало је бар овдо јасним примерима представпти треиерење и таласање. Са колико се прецизности излажу Факта, види се из реченица: ,Деси со да је препрека нешго мало даље"; ,Наиослетку ако јо пренрека довољно удаљена". Даље нешто мало даље, ближе, може се у обичном, празном говору и употребити. У физици , тој тако званој егзактној науци, тога ие сме да буде. Непажљивост јо рећи: „тон трепери", јер тон не може трептатп, већ тело трепери. За јачину звука није речеио да она зависи и од даљине звучног извора. Помињу се ц неке хармонике од дрвета и стакла, а није речено како те справе изгледају. Речено је да ее звгчне нлоче употребљавајг код знона и таламбаса, а то значи дакле да уз звона или таламбасе припадају и неке још плоче које звуче. Међутим се хгело рећи: звона и таламбасн ништа друго нису до звучне илоче више илп мање искривљене. Даље је речено да је: „Фоиограф снрава којом се веипачки ироизводи говор". 0, камо леие среће да је то истииа, јер би тада мутави људи могли говорити помоћу Фонотра«а. Иоред ФопограФа стоји у загради грамоФОН, а ове две ствари јесу доста мсђу собом сличне, али опет нису подударие. II сад, тек при крају звука долази се до важиог закључка: „Видимо да тонови постају и тренерењем ваздуха, кад..." а шта ли је то све до сада трептало кад се још у иочетку говорило о висини тона добивеног сиреном, итд. Да је и тонлота израђепа опако како не треба внди се одмах у почегку из реченице: „Стање тела које у нама 6 уди осећај топлоте зове се топлота или температура тела". Аисолутно је нетачно рећ^ да су тоилота и температура једно исто. Рад се претвара у топлоту а не у температуру, топлота нма свој механичви еквиваленат а за температуру то ие можемо рећп. Грам водо кад кључа иод иормалннм иритиском има 100 калорија, литар воде кад кључа иод истим иритиском има 1000 калорија. Ето простог иримера из којега се види да тела могу имати речену тонлоту у себи а бити па истим темиературама. Ни предавач Физике, а камо ли писац, не' сме горње грешке чинити. У оТледу са Гравесандовим прстеном каже се: кад се кугла сасвпм охладп; то је опет груба погрешка. На којој би температури била кугла кад би се сасвим охладнела? Шта бн било са онима који би стајали и чекали да се кугла сасним охлади ? Код ширења тела спомињу се телеграфске и телефонске жице које нису сасвим затегнуте. И на највећим мразевима оне нису „сасвим затегнуте", али због неког другог узрока, који се објашњава у механици у теорији .ланчанице". Кад се говори о тачки кључања не води се рачуна о иритиску. Факт да температура кључања зависи од притиска, иомиње се чак доцнијс, .и то на један врло занпмљнв начин. ,Пз практичиог ашвота зиамо да вода само у обичном атмосФерском притиску кључа на 100° С.