Prosvetni glasnik

КЊИЖНИЦЕ И ЧИТАОНИЦЕ ЗА НАРОД

Основна школа не може дати све што се очекује да друштво уради за васпитање народне омладине. Не може све дати ни продужна школа, па да је и обавезна, и да кроз њу пролази сва народна омладина. Може се с разлогом тврдити да се.ни у „великим школама за народ" не уради свакад све што би се желело учинити за народно васпитање. Зато је потребно да се ради на образовању и васпитању омладине и по свршетку школе, особито по свршетку основне школе. Ученици доста рано полазе у школу — што је у осталом боље него да полазе позно — те, и кад би свршили и продужну школу, ипак не би требало да, будући још деца, буду тад остављени сами себи. Потребан је рад, и то систематски, којим ће се продужити просвећивање свршених ученика, док, у најмању руку, не постану пунолетни, па и после тога, према оној народној изреци да се човек учи док је жив. И доиста, није непозната истина да и најпитомији подивљају само ако се запусте и престану радити. Колико је примера да забораве и писати, па и читати, чак и они који су се.у школи одликовали као вредни ђаци, и, то ускоро пошто су ,занемарили рад на самообразовању, које је тако потребно свакоме без разлике који је прошао кроз школу, како нижу тако и вишу. За оне који су свршили више школе лако је, јер су они свесни шта им треба, па могу сами радити и постићи за чим *геже. Али је тешко за већину народа, која учи само основну школу. Свршени ученици основне школе, и кад би били довољно увиђавни да знају шта им треба, ипак не умеју, а и не могу, да се помогну сами. Зато је дужност друштва и државе да и у овом погледу учини све што је потребно. Питање је само: како, чиме и на који начин може се најбоље наставити народно васпитање и просвећивање? Није тешко указати главна средства за то, ако је мало теже истаћи најбољи пут и методу у раду на томе; И ако у васпитању имају три чиниоца, ипак, кад је реч о просвећивању народа, познато је да се веома истиче васпитна настава, која прорвЕкш глдсник, II кн>.. (Ј. ов., 1921, 21