Prosvetni glasnik

340

Просветни Гласник

каткада замерају правници што није довољно узео у обзир правни моменат, историци што је више филолог но историк, књижевни историци, што је занемарио важне стране књижевне критике. Али питање није у томе да ли би се у правцу у којем је он давао своја дела могло још нешто више урадити или пронаћи; већ у томе да ли би његова дела била таква да он није познавао и језик, и књижевност, и историју у подједнакој мери. Ја мислим да у том правцу Новаковић представља научника за угледање, а не за одбацивање. Ја се могу сложити са онима који веле да се на толиким пољима на коликим је радио Новаковићне могу дати увек подједнако савршена дела; то не може бити у снази и у моћи смртних. Али је за мене такође поуздано да је за Новаковића, када је писао о је,:;номе предмету из једне области, било од неоцењиве користи што је познавао методе и материал других обласги. Новаковић улази у оно коло слависта који су широко обухватали савремену им славистику: Копитара, Шафарика и Јагића; али ипак у његовој широкој спреми има и део неопходности како ју је морао схватити један тако широк и синтетички дух какав је био Новаковићев, у време почетака наше науке, када је све било у зачетку и када је све гребало знати да би се извесна питања одвојила како ваља. Ја мислим да је та неопходност остала до извесне мере и до данас и да ће још дуго остати. Новаковић је био ученик и помоћник Даничићев. Даничић га већ помиње у Речнику ив књижетих шарина 1863 год. Али Новаковићев интерес, од почетка његова научног рада, врло је разноврстан. И ако је он врло познат као филолог, он је, у ствари, то био мање него књижевни, културни или политички историк. Јер ако оставимо на сграну његова издања текстова, Новаковић нема већих оригиналних чисто лингвистичких дела, сем његове граматике; а граматика његова, и ако носи обележје његова духа, књига је практично - примењена, и у великом делу је рађена по другим ауторима. Међутим баш је та књига у нашем народу пронела највише име Новаковићево као филолога. Али и поред тога што Новаковић није стално и систематски радио на науци о језику, он је ипак и ту довољно јасно обележио своју бразду. Од почетка свога рада до краја, он је показивао интересовање за филолошка или лингвистичка питања, и ако га је судбина бацала са једнога поља рада на друго, које није никакве везе имало са предметима ове врсте. Он је са собом носио свугде и целог свога века безграничну љубав према језику, културној и књижевној прошлости нашег народа Он није могао дати, истина, велика, систематска дела из њихових области, која би његова необична активност била у стању дати, да га живот није стално одвлачио од ових послова; али стотинама мањих и већих расправа, издања и засебних књига слатих са свих положаја на којима