Prosvetni glasnik

Службени Део

169

са учењем нолитава претеривати, јер од механичког учења молитава нема никакве васпитне користи сем развијаља механичког памћења. Друга је, пак, ствар са молитвама приређеним ради непосредног васпитања ученичког. Исто тако лепо је изнето да ради васпитања треба ученике водиги у дркву на службу, причешће и др. Не слажем се само с тим, да ученике треба водити на многобројне сеоске литије, да се ученици облаче у цркви, да држе рипиде, да послужују у олтару и т. д. Сва средства за религијско образовање и ваепитање треба да су у главном из круга наставног нрограма, који бира из религије и религијског живота оно, што одиста може васпитавати и што сузбија празновериде. Добро је што је на вежбање у хришћанским врлинама (49 стр.) скренута пажња. Вежбање је јако васпитно средство и није доста само знати оно, што треба да се чини, већ навићи се и радити тако. Вежбањем се стварају навпке, које имају нарочиту улогу у стварању карактера. У одељку „Бладање учениково изван школе", скреће се пажња на то с ким се ученици друже ван школе. То је ствар о којој непосредно васпитање води рачуна, али није издишно што је и на овоме месту истакнуто. У одељку о наставном програму и плану писад више говорн о техничкој страни тог питања као: према чему се израђује програм, да ли се програм мора свршнти, кад се не мора свршитп и т. д. али о томе, шта према педагошким принципима ваља унети у програм религијске наставе, да ли га треба оставити као што је сада или га редуцирати и зашто — није изложио. Мођутим, то је важна ствар и дужност је једне специјалне методике да скрене пажњу на ту ствар. Добро је, пак, урађено, што је истакнута потреба вођења плана лекција и зато је дат и образад. Говорећп, даље, о наставним путевима и наставним облицима при обради наставне грађе, писац је јасно истакао аналигички и синтетички нут и индуктивни и дедуктивни пут, као и о тумачењу, причању и развијању као облидима у настави. У одељку о психолошкој методи за обраду религијске наставе писац је сасвим умесно пстакао, да је најбоља метода Хербарт-Дилерова иди т. зв. психолошка метода, која се састоји из пет наставних ступњева, јер настава по тој методи водп дете од елемената; пружа му ново знање неприметно, свезује то ново са старпм, довађа све то у логички ред и најзад све то примењује на живот. Она се оснива на психолошком закону, да се појмови изводе пз конкретних чињеница. Први ступањ те методе зове се припрема или анализа, којој претходи циљ предавања. То је писац напоменуо, али је требало опширно објаснптп н истицање циља и извођење припреме у овој настави. Јер је баш то ствар методике религијске наставе. Могао је писцу за то послужитн методичар ВШогГ, којим се он већ служио. Овај је методпчар врло лепо разрадио примепу психолошке методе у својој методици религијске наставе. Нешто потпунпје изнет је други ступањ наставне методе — излагање нове садржине; али ипак недовољно, кад се има на уму да је овај уџбеник спреман првенствено ученицима учитељских школа. Пре свега требало је објаснити све начине па које се може предавати ново градиво, тако, објаснити начин причања, изнети нравила која важе за причање, затим начин помоћу чптања пзвора што је пис&д могао наћи нарочито код математичара К. 81;аис1е и онда развојну насшаву коју ватрено заступа већина методичара којима се он служио нарочито Кет ВШог^. Није скренуо пажњу на последице и бележење натписа прп предавању. Трећи ступањ пспхолошке методе, који пнсац назива саајање, а ја мислии да је боље иоређење, боље је објашњен од прва два. Четврти ступањ по њему назван скуаљање, а боље је пзвођење, јер се односи на извођоње појмова, правила, поука и т. д. опет је недовољаи. Требало је изнети у чему је битност религијских појмова, како се они изводе, какав им се облик даје и да се они морају убележавати у свеске за то. Пети ступањ — ирпмена — лепо је објашњен и писад је добро скренуо пажњу да се примена несме штампати у уџбепицима, пошто је она само наставна радња. Исто тако у у уџбеницима за ђаке не сме бити ттампана ни поука, правило ни појам што се изводи на IV наставном ступњу. Ученнци не смеју добпти готове појмове, поуке и др. На стр. 112. пнсац је изнео приговоре, који се наводе противу предавања по психолошкој методи. Ту је изнето како присталиде Вунтове психологије траже да се не ради по овој методи, јер се по њој код ученика не могу изазвати осећања, која они јако цене. У том одељку писад погрешно назнва осећајем оно што треба назвати осећајем, јер Макс Паул, који се наводи као противник психолошке методе, захтева да се нредавањем изазову јаке сцене, романтичне ситуације, потреени призори, а то су најсубјектпвнија душевна стања, дакле осећања. Да бп Вунтове првсталице, које се не слажу са психолошком методом, демантовао, нисац наводи да је њихово мишљење услед протестанског гледишта коме није стало до религијског зпања догми, већ само до васпитања. Међутим, писац је могао боље да побије Макс Паулове наводе противу психолошке методе баш тиме што је и психолошкој методи стало до оосћања без којих нема воље коју и Вунтова психологија толико истиче, а за коју се психолошка метода толико брипе.