Prosvetni glasnik

716

Просветни Гласник

У исто доба када је Натошевић разрешен од дужности у Србији, потврђен је „Највиши Рескрипт" (10 августа 1868), на основу закључака српскога народног црквеног Сабора од 1865, по коме су српске вероисповедне школе у Угарској биле уређене у главном онако како је Натошевић Сабору предложио. По тој уредби било је џредвиђено и место главнога школског референта; за првога главног школског референта би изабран и потврђен Д-р Ђорђе Натошевнћ, и тако се он врати „на своје старо гнездо, да одатле продужи свој просветни рад, који је тек за кратко време био прекинуо; но сада не као државни чиновник него као народни автономни радник на оном земљишту, што је сам раскрчио и рашчистио од старудија и штеточина, које су наше просветно поље тако дуго задржавале у његову напредовању и бујању." 1 ) Али ако је и дошао на место за које је био подобнији но ико други, ако се је и нашао на свом старом послу, који је више волео но икоји други, у коме је могао и да прати развој семена које је сам бацио, Натошевић већ није могао бити онај стари Натошевић. Исте године које и Рескрипт, донесен је и мађарски школски закон, који је омео и управо онемогућио правилан развој основних школа на матерњем језику (ако је овај био не-мађарски). По том закону је до душе одобрено да она конфесија која издржава школу бира насгавни језик, али је ипак била дужна „примити неке ствари као обвезне. Те обвезне ствари мењају се према ступњу, којему школа припада, па тако у приправним школама, које српска црква може подизати, ученици су дужни учити немачки језик поред маџарскога; то је уступак, дат дуализму на штету словенским језицима или румунском" 2 ). Али што су се Мађари више јачали, то су били безобзирнији и према Аустрији и према народностима. Ускоро је и немачки језик избачен, а мађарски језик је у свим трима школама, и чак код оних у III разреду. У свакој школи било је по неколико и шугавих. „Апарата за физикалну и хемијску науку мало, и за природопис баш никаквих, ни слика ни ствари. „За историју ниједне мапе ни у једном од ових завода. Тако ни за математику ниједне слике ни апарата. За цртање нема прегледаоница, за гимнастику никаквих апарата, ни зграде. Зграде у Крагујевцу и у Пожаревцу ниске, опале, мрачне; само шабачка лепа. „Предлагао је у погледу ових гимназија: да се заведу конвикти за децу; да се заведе гимнастика као обавезан предмет; да се заведе црквено појање, јер појање и богослужење утврђује веру, а вера је у народу једина основа морала (то се збрисало из наставног плана, а брисање таквих предмета, што имају религиозност да потхрањују, није никад благослова донело него грдних зала); да се управе позову да пазе да се деца одвикну од простачкога понашања; да се набаве минерали из гемље; да се зграде школске за једну годину подигну." А. Варађанин, Сшогодпшњнца Д-ра Ђорђа Натошевпћа. Нови Сад, 1921, страна 124. 2 ) В. (Пико-) Павловић, Срби у Угарској. У Новом Саду, 1883. Стр. 313.