Prosvetni glasnik

О Ђорђу Натошевићу

717

толико појачаван да је настава на матерњем језику најзад остала једва сенка његова. Чак су и аустријски педагози и у уџбеницима били приморани рећи да су „све наредбе које су изишле од последњега школскога закона (т.ј. од закона Јосифа Етвеша од 1868), имале смер да земљу помађаре." 1 ) Натошевић истина није дочекао Апоњију и његову безобзирност 2 ), али му је већ онда била везана десна рука. Натошевић се отимао и радио и једном руком. Створио је школску уредбу од 1872, слао најбоље учитеље и приправнике у Немачку и Швајцарску (међу овима су били Д-р Војислав Бакић, Мита Нешковић, Мита Јосић, Аркадије Варађанин, и професор Стеван Недељковић), отворио учитељске школе у Пакрацу (1872), а затим у Горњем Карловцу, и више женске школе у Новом Саду, Сомбору и Панчеву (1874). Покушаји пак његови, и други, да отвори трговачке и економске школе, школе за слепу и глуво-нему децу, остали су, и покрај свега труда с његове стране, неостварени, или већ у заметку угушени, или пошто је већ готово све и припремљено било (виноградска школа у Сремским Карловцима). Што се даље ишло, стање је било све очајније. Док су му једну руку држали Мађари, другу су му узели Срби, — борба између слободоумне и клерикалне странке постајала је све заоштренија, мађарска влада, разуме се, искоришћавала је ту заоштреност, и тако су настале прилике у којима се није дало ништа учинити. Не хотећи улазити у борбу (у последње доба није се дао кандидовати ни за посланика у српском народном црквеном Сабору), и видећи да се заједничким радом не да ништа више урадити, Натошевић се повукао, и као човек који без рада не може живети, дао се на лични рад. Израђујући уџбенике за основне школе, он је продужавао рад на народном просвећивању; али поред тога прибирао је и силну грађу, заваравајући се може бити још надом да ће настати боља времена у којим ће се све то моћи применити. Међутим је од Србије добио пуну сатисфакцију. Она не само да је примила одмах његов Буквар и Чишанке за I и II разред, него је тражила да јој изради и даље, и позивала га је да се врати у Београд на своју стару дужност 3 ). Али се Натошевић сада том позиву није ода-

') В. Р1Ш-Ше188-Нег§е{, ОезсћкМе с1ег Егггећип^ ипб. (1ез 1Јп1егпсМе$ Јпг оз^егге:сћГзсће 1ећгег-иМ ^ећгегтпепћШип^запзШИеп. Шјеп 1916. Стр. 247. (Ова књига је државнога издања!). -) Апоњија је после слома Мађарске покушао да се оправда, говорећи како народности нису разумеле његове законске измене! 3 ) Крајем 1873 примио је Натошевић ово писмо: Високопоштовани господине! Господин Недомиљ Мијатовић, заступник министра просвете и црквених дела, вративши се са скупштине* из Крагујевца, разговарао се са мном подуже о нашим школама, а нарочито о основнима. Том приликом изјавио ми је, да и Његова Светлост и влада његове светлости, желе, да се ви опет повратите у Србију и да свој