Prosvetni glasnik

Јубилеј Професора А. Белића

207

груписање српских диалеката, са кратким погледом на њихов развитак и узајамне односе, које је у толико значајније што је резултат више дубоке проницљивости и интуиције, него синтеза диалекатског материала, јер га није било. Други и најкрупнији диалектолошки рад његов, који се појавио исте године у издању Академије Наука, јесу Диалекши источне и јужне Србије. То је капитална монографија говора који су раније сматрани за спорне између Срба и Бугара. То дело изнело је на видик све сјајне способности свога аутора: велику савесност, дубоко разумевање, добро ухо, минуциозно умење да ухвати и фиксира најтананије гласовне ниансе. Својим Диалекшима он је не само дао узор за диалекатска испитивања, већ је непобитно доказао да говори источне и јужне Србије припадају српском језику. Сем тих говора проучавао је нарочито чакавски диалекат, а читавим низом чланака, поводом Решетареве студије Бег 51окаУ18сће В1а1еМ, допунио је и корегирао своје погледе на груписање диалеката изнете у Диалекшолошкој карши, чију је дефинитивну форму изнео у чланку 2.ит ћеиИ§еп З^апАе с1ег зегдокгоаИзсћеп П1а1ск1о1о^1е, штампаном 1910 г. у пољском часопису Косгтк 81ауШусзпу. Друго важно питање око чијег је решења проф. Белић уложио највише труда, јесте акценат. При испитивању појединих диалеката и њихове међусобне везе у прошлости и садашњости, као и при компаративном проучавању словенских језика, на сваком кораку се наилази на појаве тесно везане за акценат, који игра једну од најважнијих улога словенске лингвистике. Непознавање прасловенског и словенског акцента је велика сметња у лингвистичким студијама, због чега се проф. Белић поодавно посветио акценту. Први чланак о акцентима написао је 1908 г., о чакавском узлазном акценту, а највећи му је рад из ове ббласти Акценашске сшудије, у издању Академије Наука (1914 год.), које представљају можда најважнију студију из словенске акцентоло'гије у опште. Обрађена је на основи чакавског материала. упоређеног са акценатским појавама других словенских језика, са врло важним акценатским законима. Поред свога индивидуалног рада, проф. Белић се трудио да скупи око себе своје ученике и друге раднике на филблогији и лингвистици, па је у том смеру још 1913 год. покренуо Јужнословенски Филолог, од којег је пре рата изашла само једна књига са одабраном садржином, а прошле године изашла је друга књига. После престанка Јагићева Лгс/г/у-а и руских филолошких часописа, поновна појава Јужнословенског г а Филолога удовољава насушну потребу наше науке и попуњава једну осетну празнину. Да би прикупио све научне снаге и координирао их на што интенсивнији рад, А. Белић основао је 1920 г. Лингвистичко Друштво, које га је изабрало за свога председника.