Prosvetni glasnik

Бергсонова Филозофија

197

сонизму,' сусреле у тој мистичној тенденцији очекивања „новог", не формулишући прецизно то „ново" нити му дајући реалан садржај. И кад ее, поред све магичне снаге стила и духа Бергсоновог, поред све „профузне оригиналности његове" у многим новим и интересантним идејама његовим, постави на своје право место значај интуиције и скине јој се нимбус који јој сјаји у будућности, кад се уочи. где треба пласирати праву интуицију која је еквивалент „уметничког" у људском духу, тада се увиђа како се у обе форме свести људске, свести-интелигенцији и свести-интуицији, манифестује напорна акција духа људског да обухвати у сазнању сву реалност бића. И не очекујући ништа мистично и ново од будућности, једина перспектива филозофије остаје вечита акција, вечити труд и рад, стрпљив, напоран, лаган и спор, рад којим се једино стиже ас1 аб1та. владимир вујић

МИСЛИ НА СВ. САВУ 1 ) Велики државници и друштвени реформатори које Провиђење од времена на време шаље човечанству и појединим народима, одликују се својим практичким тваралачким духом, који се испољава у њиховој неизмерној способности за преуређењем и организацијом односа међу људима, на разним пољима њиховог духовног и материалног живота. Они стварају сасвим нове односе у друштву, решавају велике друштвене и државне проблеме који се од обичних смртних сматрају за нерешљиве, и дају кругу идеја и тежња свога времена нов садржај и нове циљеве. На тај начин они у народу у коме су поникли, а по где који од њих и изван граница овога, у човечанству, стварају ново време, нове епохе. Кренути снагом њиховог моћног тваралачког и сугестивног духа, народи се буде из духовног мрака, отресају се вековних заблуда, раскидају ропске окове које су им често пута њихови сопствени грехови исковали, и бржим кораком иду путем слободе, напретка и колективне среће. На жалост, Провиђење није према човечанству много дарежљиво у гениалним државницима и великим друштвеним реформаторима. И велики народи могу сматрати за највећи излив милости Провиђења ако им ово у току читавог столећа даде бар једнога великана који свој гениални дух и своје велике државничке и организаторске способности несебично ставља у службу свога народа. За мале народе, нарочито оне који нису успели да створе чвршћу основу за свој успешан и трајан политички и културни развитак, велики државници и друштвени реформатори, у колико су ређи, у толико су ва њих драгоценији.

! ) Говор Декана Правног Факултета у Суботици о св. савској прос'2ави 1922.