Prosvetni glasnik

Радиоактивност

351

Са, К, Ре..., јер су они према некадашњој великој земљиној топлоти били постојанији од елемената великих атомских тежина, па су се мање распадали. Ако се докаже да на нашој земљи има небулиума, и да он као врло лаки глас заузима највиши, неприступни нам део атмосфере, као што неки држе, онда би то ишло у прилог тврђења да је на земљи у њено прво доба, кад се одвојила, владала врло висока температура. Радиоактивни елементи често се налазе, али невероватно мало. Тако, у 10 тона пехбленде има само који грам радиума, а то му је најбогатија руда. Неку слабу радиоактивност показују многе стене, земља, ваздух, мора и терме. Радио-елементи мало се налазе, зато јер стално ишчезавају. Брзина постајања неког радио-елемента и брзина његовог распадања јесу два фактора који условљују његово налажење у природи. Зато је производња радиумова врло мала износи само неколико десетина грама годишње; а плаћа се скоро милион златних дпнара грам каквог једињења његовог (бромид). Радиум се употребљава за научна истраживања, за лечење рака и за осветљавање сатова, бусола, нишана, дугмади електричног звоњења, и т. д. Уран и ториум са производима своје дезинтеграције јесу данашњи радио-елементи наше земље. Али је она у геолошкој прошлости имала, вероватно, и друге, који су своје распадање довршили раније. Аргон и остали неактивни елемент.и јесу, може бити, производ тог распадања. И, по томе што Сунце још сија, и што је Земља у средини још стопљена, то долази, вероватно, од њихове радио-активности, која их је својом ослобођеном енергијом подгревала, и која их подгрева и сада, Јер да тог подгревања није било, Сунце би се, како астрономи рачунају, за 500 милиона година угасило, а Земља би се до сада стврднула сва. Радиоактивност је открила и то да атомске тежине елемената нису сталне. Тако нпр. олово, добивено из галенита, пехбленде, или торита, има атомску тежину 207, 206, или 208. 'Го су три изотопе оловове. Та је реч састављена из две грчке речи: из изос, исто; и топос, место; а оне казују да та три олова заузимају исто место у периодном систему, и да, по томе, имају исте особине. И многи други елементи, и радиоактивни и нерадиоактивни, имају по две, три, па и више изотопа. Изотопе су утврђене не само хемијским анализама, већ и катодним спектром „атомских маса". јер елементи имају неки известан катодни спектар, који је од њихове атомске масе завистан. И изотопе показују ту разлику, пошто им атоми имају разне масе. Атомске тежине елемената нису, дакле, сталне; зато не могу имати онај значај који су до сада имале. Елементи су према тежини својих атома поређани у периодни систем, а затим су у том поретку добили своје редне бројеве. Тежина атома тежина је њиховог језгра; а електрони, који круже око тог језгра, не утичу на његову тежину. Пошто атоми елемената могу имати изотопе, чије су тежине различите, то атомске тежине не показују увек