Prosvetni glasnik

Просветни Гласник

право место које дотични елеменат треба у периодном систему да заузме, нити му увек представљају особине. Редни бројеви, пак, који су сразмерни брзини трептања Рентгеновог спектра дотичних елемената, сталне су вредности; зато они показују увек прави положај елемената у периодном систему, и увек им представљају особине. Редни бројеви елемената претежнији су, дакле, од њихових атомских тежина, у погледу представљања њихове природе. Сем тога, редни бројеви елемената казују колико слободних позитивних електричних јединица има атомско језгро дотичног елемента, и колико негативних периферијских електрона има тај атом. И прво и друго равно је редном броју дотичног елемента. Изотопе елемената овако су објашњене. Кад атом неког радиоелемента отпусти један а -делић (Не++), смањи му се тежина за 4, колико отпуштени хелиумов атом тежи, и изгуби две позитивне електричне јединице, колико их је отпуштени јонизован хелиумов атом однео. Услед тог губитка те две позитивне електричне јединице, том се елемешу смањио редни број за два, и за толико се помакао у периодном систему назад. Кад, пак, атом неког радио-елемента отпусти један јЗ -делић (један електрон), не мења му се тежина; али је тиме изгубио једну негативну електричну јединицу, коју је електрон однео, а језгру је тиме ослобођена једна позитивна електрична јединица. Услед тог добитка једне позитивне електричне јединице, повећао се редни број том елементу за један, и помакао се у периодном систему за једно место унапред, и ако му је атомска тежина остала иста. И, по томе, кад атом неког радио-елемента отпусти један а -делић и два јЗ -делиба, тј. кад отпусти један хелиумов атом и два електрона, те с једне стране изгуби две позитивне електричне јединице и с друге их добије, тј. остане у истом електричном стању, тада задржи исти редни број и исто место у периодном систему, и ако му је тежина мања за 4. 'Го су изотопе. Ако се то отпуштање 1 е-делића и 2 [З-делића понови код неког радиоелемента више пута, постаје више изотопа његових. Промене атома могу бити двојаке: или допиру само у периферијске електроне, или продиру и у језгро. Прве су промене обичне, а друге су радиоактивне. Број слободних позитивних електричних јединица неког језгра одговара броју његових периферијских електрона. Како ови условљују особине и обичне промене дотичних атома, то им они условљују и редни број и положај у периодном систему. Колико су молекули и атоми ситни, види се из овога. На разне је начине одређен број молекула у грам-молекулу, па су сви ти путеви довели до броја б - 06 X 10' 3 ; а тај је: 606.000.000.000.000.000.000.000, тј. по толико молекула имају: 2 гр. Н. 2 , 28 гр. N3, 32 гр. 0 2 , итд. Колико су, пак, атоми шупљи, види се из овог упоређења. Кад се атом увећа 10 13 пута, тј. кад се узме да 1 ст. представља 2 / 3 земљиног