Prosvetni glasnik

Нацрт Закона за Народне Школе

355

чудесним изворима. Све мисле: нека буде што веће, и савршеније, и сјајније — иа макар само на аапиру, а у збиљи боље да и није ниш, него да је онако како би морало и могло да буде! Ми тражимо што је у Еуропи најскупље, по народ најтеже, што изгледа по форми најсавр т шеније, јер треба највише средстава, па то код себе узаконимо, да имамо на шшо ирсшом иоказаши ! * А морали смо и морамо поћи од институције „самоуче ђаче", па даље све за себе и по своју. докле се може и како се може. Тако су радили и раде Швајцарци, Норвежани, Шведи, Данци, па имају данас народне школе за дјецу и младеж од десет, дванаест, паче петнаест година, али годишње по 14 до 25 седмица; на седмицу по два до четири дана, на дан по два до четири часа! Зато ти народи учине за половицу већи посао с четвртином трошка, што би га учинила наша школа, и још је учињени њихов посао неприсподобиво вреднији од нашег! II. Нацрт закона о народним школама сили младеж да иде у школу до 14. године двосшруко, паче шросшруко више часова него јепотребно; више од половице сувишног времена тражи скупе гомбаонице, радионице, забаве и игре у школи — а то тражи још коју милиарду. Не буде ли тога, школе ће лудим „учењем" убијати и тјелесну и душевну снагу младежи и цио таЈ трошак и рад и вријеме од мале су, а највећим дијелом ни од какве користи, ако нема школе од четрнаесте до осамнаесте године, наравно неколико часа у најподеснијим седмицама и данима. Данас, наиме, нема људи који су зато ваљани, јер су то у дјетињству научили; јер нема власши које силе, заповедају и пазе да се држи „научено". Ето, то је шрагика демокрашије; али је зато њезин захтјев да сваки човјек има свој разум, свој закон, свој разбор, своју политичку зрелост, и т. д., све своје, док није у њему цијело и иошпуно човјешшво. Школа је могла одгојити до 14. године послушна и дресирана човјека, па га научити све што слушати мора као члан државе, цркве, опћине, породице. Зато је ученик много учио осам година, дан на дан и цијеле дане! Иесшало човјека и замијенио га кашехизам, и друге шшокакове регуле! И ту школу из аутократске прошлости хоће нацрт нама да натовари за скупе паре! Дар достојан туђе непријатељске власти! И што би школа такова у селу дуље трајала, тим јој већи непријатељи у народу! — Чојек демокрашског пако друшшва расте сам из себе од 14. године даље, и ту је потребна помоћ демократске државе и школе то већа, што је народ даље од просвијетљеног демократизма. А нацрт нашег школског закона и не опажа то, камо ли да уважава! Он хоће да удеси школу која до 14. године убија, само да не може оживљавати од 14. године даље. Може ли нам горе што да чини најкрући непријатељ? Но неће то бити, него ево овако: 80% аналфабета, школованих и нешколованих, села и крајеви без школа, а гђе је школа, ту се осјећа 23*