Prosvetni glasnik

358

Просветни Гласник

то да ли су праћене свешћу или не 1 ) Без обзира на ове лепе, али још празне речи, мора се претпоставити да све што се у нашем унутрашњем животу дешава, свака свесна појава, свака помисао и свако осећање, мора изазвати ма какву телесну (моторну) реакцију, ма какав покрет. Или управо обратно: све је свесно изазвано неком телесном реакцијо.м, свест је свест о телесним реакцијама. Тек експерименталним путем су откривене многе веома слабе реакције, једва приметни покрети, у различним областима душевног живота. Најважнији експерименти у Психологији су т. зв. реакциони експерименти. Значај моторних реакција, покрета, не може се довољно нагласити. Свести нема без живота, т. ј. без покрета. Свест је у суштини покрет; она је стално кретање, непрекидна активност, напор, нагон. Она је део животне, „телесне" енергије, у колико ова није утрошена на вегетативне, основне животне процесе. „Духовна енергија" је зато у толико мања у колико више енергије троши само тело, нпр. у болести, после дугог напорног рада, чак после доброг ручка, итд. -) Без напора, без покрета нема свести. То постаје јасно кад се има у виду необично велика покретљивост човечјег тела, његових појединих органа, нарочито чулних, на првом месту ока, тог најпокретљивијег чулног, могло би се готово рећи духовног органа. Како неко дише, како иде, како говори, како пише, како гледа, како се смеје или плаче, једном речи сваки покрет може бити израз душевног стања. То свако инстинктивно осећа. Зато кривац крије лице и очи у страху да га не ода какав нехотичаи израз на лицу, у оку. Потпуно безначајни би били душевни појави који не би имали никаквог објективног, управо телесног Дејства, ако би се, у осталом, такви душевни садржаји и дали претиоставити с обзиром на потпуно незнање наше у питањима телесних процеса, нарочито нервних. Најзад, каква би смисла могла имати нека чисто унутрашња, чисто духовна стања без икаквих, ма најслабијих покрета, одн. без икаквих импулса, икаквих тенденција, т. ј. без икакве везе са телом, са стварношћу? Такво би стање могло бити само неко апсолутно објективно, интелектуално сазнање и посматрање неког чистог ума, без ичег субјективног, чулног, телесног, — а то није људски дух. _ Ни сопствени душевни живот не би био ништа, кад не би значио никакву везу с телом, никакве покрете, потресе, могућне поремећаје у ] ) А. 1_а1апс1е, /.а рзусћо1о§1е, без сНуегз оћје(:б е! 'зез теШоскз; Неуие рћИозор1пдие, 1919, №3-4, с. 183. -) Исто начелно гледиште заступа, на С )'прот скоме учитељу Г. Др. Бран. Петронијевићу, и Г. Др. В. Ракић (Образовање воље, Мисао, св. за јул, 1921, стр. 985, "995). — По Бехћереву (као и по многим другим биолозима, нпр. по најмодернијем „панпсихисти", американском биологу Копе и др ), свест и живот су исто, и зато не само најниже животиње. но најнижи организми у опште, дакле и биљке, могу имати несвесног психичког живота. Ми налазимо, вели Бехћерев, и у најнижим живим бићима, „,већ на прагу живота почетне облике психичке активности" (о. с., с. 163).