Prosvetni glasnik

320

Проеветни Гласник

добро као и остале. У осталом, врло је лако наставнику да подели свој разред на двоје, н, на пример, да тика мање ученике и да говори „ви" већима. 3. Фраза Задуго фразе остају синтактички крајње просте: један подмет, један глагол, један атрибут. Затим се та фраза лако компликује, у 15-ој лекцији, компаративом супериорности, и у 18-ој одредним додатком, са сажетим чланом (!е Нуге (1е Ге1еуе, с!и рго1е55еиг...). Тек се с 30-ом лекцијом појављује подређена реченица, најпроцтија у осталом, она која је уведена везом ^ие или једном упитном индиректном речи (је сНз а Раи1 ^ие зоп саћ!ег п'еб1 ра$ (Јапз за зеплеће; — ОЈ8-то1 соттеп! 1и 1'арреНеб). Са 42-ом лекцијом појављују се релативне заменице, које ми више нећемо остављати, и захваљујући којима доиста фраза напушта своју примитивну простоту; ипак, облик <1оп1 (и с1ицие1, као додатак именици) остављен је у страну у Првој Књизи. — СЈиапс! и 1огз^ие су забележени неколико лекција после; ми прелазимо у осталом сасвим природно са упитног ^иапс! на циапс! као свезу. Најзад. врло обична свеза рагсе цие предмет је 51-ве лекције. III ТЕХНИКА МЕТОДЕ Наша књига могла би дакле сама себи бити довољна ; многобројне слике је илуструју и увећавају њену јасност, дајући јој у исти мах жквота и веселости. Али нека нам наше колеге ипак допусте да им скренемо пажњу на неколико практичних поступака, који ће им олакшати њихов посао. 1. Стицање конкретног речника Прве речи су називи предмета које ученик може видети око себе (табла, катедра, итд.), које има сам (књига, свеска...), или које му професор показује (кључ, кутија...). Учење тих речи не пружа никакве тешкоће: директан поглед на предмет помаже стицању речи. Међутим не треба мислити да се она утискује одмах у памћење ученика. У почетку чак, ученик се губи у тој густој шуми: он изговара кутија (ђоИе) кад му се покаже иисаљка (сгауоп), или нњига (Нуге) кад му се покаже свеска (саћјег). Потребно је дакле, још од првих лекција, ићи с крајњом спорошћу и често понављати питања: С}и'е81-се ^ие с'ез1? и Ез1-се...? Те прве речи, доиста, треба да буду чврст темељ на коме ће бити саграђена сва зграда, и око ових првих речи ученик ће груписати сваковрсне идеје (боја, облик, размера...); треба дакле да поглед на предмет изазове одмах праву реч на уснама учениковим; тада ће професор моћи поћи корак даље. Зарана ће ученик морати да употребљава одречан облик. Тај обрт ће, у осталом, бити за професора начин да подстакне радозналост код