Prosvetni glasnik

Настава францускога језика по живој методи

319

2. Грамашика Ми им нарочито препоручујемо да испитају граматички део наше књиге. У нашим очима, то је најважнији. У опште узев, доста је лако научити ђаке речнику, конкретном или апстрактном; али од њих треба добити, и то још од почетка, да уреде те речи према логици и законима францускога језика. Било је дакле потребно унети крајњу тачност у граматичку методу и увести поступно и с мером форме које су костур језика, и које дају живота усамљеним речима. Разуме се, ми смо то учинили не водећи рачуна о традиционалном реду француске граматике. У почетку, и задуго, само глагол е1хе у 3. лицу једнине (ез1:) повезује усамљене речи. Затим нам заиоведни начин пружа прилику да оживимо разред, дајући да се изврше сваковрсни покрети, које изражавају потпуне фразе изговорене од професора и ученика: то је почетак проучавања глагола. Али врло задуго ми остајемо само при садашњем времену, јер цео разред живи пре свега у садашњости. Тек доцније се говори шта је било и шта ће бити, и предаје се најпре ирошло време (јер се оно образује с презенсом глагола ауоп" и е!ге), затим имиерфекш и футур. Раззе зЈшр1е, чија је употреба тако деликатна, остављен је за идућу годину. За то време. ученик је научио разговором правила о прављењу множине код именица, и женског рода и множине код придева; али ни ту ми нисмо никада хтели исцрпсти сваки пут поједине главе из граматике, и чували смо се добро, на пример, да не предајемо још од првих лекција женски род придева 1ои, тои, лаеих, поиуеаи, ђеаи; те форме ће се научити тек мало по мало-; боље је бити непотпун него нагомилати тешкоће. Ми смо хотимице дали велики број питања, јер упитни облик треба да се зна тако исто добро као и потврдни. Ученик доиста треба да може сам да пита. Да се нисмо бојали да продужимо преко мере нашу Прву Књигу, ми бисмо предложили још више вежбања у којима ученик треба да нађе питање на дат одговор; али ми смо хтели само да наговестимо ту врсту вежбања нашим колегама, и молимо их да сами дају слична вежбања што је могуће »чешће. Ми им препоручујемо тако исто следећи поступак: чим се стану проучавати предлози, а нарочито кад се почну проучавати глаголи активности, добро је пустити често да ђаке испитује један од њихових другова. У почетку ће се, разуме се, узети један од најбољих, и не треба се бојати да се допусти новом професору да се попне на катедру: то забавља децу, подстиче њихову радозналост, дражи њихову инициативу. И тако ће мало по мало они стећи лакоће у руковању упитним речником, који је увек мало тежак. Опазиће се да ми зарана употребљамо шпкање. Ма шта се рекло, то је облик врло чест у француском, и чак ако га ученик странац не налази често у текућем говору, добро је да зна овај облик онако исто