Prosvetni glasnik

Прелом у Филозофијн

397

шење, наћи ће га у општем односу животнога тока према облицима кроз које се већ раније манифестовао. У културном животу сретамо се, на свакоме кораку, са таквим облицима који су, у тренутку кад су створени, могли задовољити дух човеков; али. што су се даље одржавали, све су га мање задовољавали, јер се он у вечном стваралачком животу никад не враћа на старе облике, него стално ствара непредвидљиве нове. Задаћа је свих културних тенденција да у будућности ослободе дух човеков од робовања својим делима; да се пронађу начини живљења у којима нема фиксираних и чврстих станица, него само непрекиднога тока. Нова филозофија треба да учини услугу човечанству да покрене у њему дубоке животне сиаге, да их у стваралачком полету развије, рашири и расплете у цео живот. Тада ће човечанство да оживи, да узавре у њему стваралачка снага која ће порушити све што јој смета да се размахне до највишег напона активносги. У томе размаху животне снаге човекове мора нестати досадањих облика; у свима менама живота опажаће се само врење, навирање, бујање. Тада ће сваки човек моћи манифестовати своју духовну суштину и у симпатетичном преживљавању заједничких, човечанских доживљаја утврдити везу са целим човечанством. Људи су назвали ову филозофију: филозофијом живота, јер је заиста израсла из живота, и живот хоће да оплоди. Она прилази животу с оне стране где му је највећа снага и тајанствена дубина, са стране стваралачке моћи и стваралачког живота. Таква филозофија ставља човеку задатак да себе стави као средиште свега светског бивања. Он, човек, је жижа кроз коју се прелама општи ток живота у највишим видовима: свесности и слободе; и он, човек, је мерило према којем ће се одређивати вредност свега што у животу бива. То је најплеменитији хуманизам, то је филозофија човечанства. Она уздиже човека до врхунца његове стваралачке моћи; она чини да човек живи својим животом и непосредно општи с најдубљим и најмоћнијим силама светскога бивања; она човека диже до једне снаге какву су некада само богови имали. ПРВОШ СЛАНКАМЕНАЦ

УЧЕНИЧКА САМОРАДЊА Питање о ученичкој саморадњи није само питање педагогијско-методологијско, већ оно засеца добрано и у педагогијску телеологију. У опште, може се рећи да готово у целој педагогијској науци нема ни једнога иколико важнијега питања, а да не би било тесно везано с питањем о ђачкој саморадњи.