Prosvetni glasnik

398

Просветни Гласник

1. Заслугу да је први истакао необичку вредност ученичке саморадње, приписују неки (као н. пр. француски психолог Бине) Русо-у, док други, н. пр. немачки филозоф и педагог Барт, сматрају Коменскога зачетником те идеје. Међутим, немају право ни једни ни други. Фундаменталну вредност саморадње истакао је у истину први Монтењ, који је живео раније од обадвојице споменутих педагогијских генија, а умро исте године које се Коменски родио (1592), док је Русо, како је познато, живео истом у осамнаестом веку и био један од великих претеча француске револуције. Међутим, колико је Русо могао познавати и у истину познавао ту велику замисао својега сународника, којега на много места напомиње, Коменскому је она била с те стране посве непозната, тако да ју је он смислио посве независно од њега. Сведочи то најбоље што његов непосредни претходник, Ратре, који је веома много на њ утецао, не само да саморадње нигде не спомиње, већ за њу и не мари, тражећи да сав посао у школи врши учитељ, „а ђак нека слуша и мраморком шути". Да докажемо да је одиста Монтењ проналазач те велике педагогијске истине, биће довољно навести само нека места из његових Есеја о васиитању: »Ј ате п'еб1: раз ип уазе ^и'Л ?аШе гетрПг: с'еб! ип ?оуег ^и'П 1аи1 сћаи^ег", а то значи: ,Душа није посуда да је ваља напунити, већ огњиште које ваља угрејати." „Ј'а1те гшеих 1ог§ег топ ате цие 1а теићЗег", то ће рећи: „Радиј сам своју душу очеличити него је испунити готовим знањем". Зато најодлучније осуђује наставнике који ученицима дају све готово, називајући их орбљивцима који не пуштају деци времена да се снађу, већ криче у њихове уши „као да пуне левак". Ђаци ваља да сами проматрају људе и ствари и сами да из тога проматрања стварају закључке. Зато су му најмилији писци биографија, нарочито Плутарх, јер читаоцу остављају слободне руке да сам изрече свој суд о оном што је читао. Сухопарно учење из књига и голе речи учитељеве које толико пута нису врсне у ђака пробудити правога смисла, осуђује још већма Коменски, противећи се сваком насиљу у школи и остављајући све на вољу ученику и његовој личној инициативи, према својем геслу: -„Отша $роп1е Пиапћ АћзИ: \ао1еп1:Ја гећиз" (нека све слободно тече; а насиље проклето да је). Зато што често и упорно осуђује дотадање учење на основи ауторитета, пореде га многи у педагогији по праву с Баконом Верулемским у науци, нарочито кад вели да ваља учити „из неба, земље, храстова и букава", непосредним опажанзем, путем индукције. ^Но в ише него обадзојица њих популаризирао је идеју о саморадњи велики самоук женевски, те је тако био у педагогији оно што је касније постао у биологији Дарвин. Читав његов Емил врви уверењима о вредности саморадње, а ништавости поступања учитељева који даје ђа-